Већ годинама нас уверавају да, ако у нашој свакодневици не преовладава осећај среће и задовољства, онда ту нешто није у реду – а довољна је једна пилула да све то реши. И то је разлог да многи људи прибегавају антидепресивима и поред нежељених споредних дејстава, од смањења сексуалне жеље и повећања телесне тежине, па до ризика од самоубиства.
Лекови ове врсте не делују баш увек како се тврди у реклами. У уводнику у познатом стручном часопису, Медицинском журналу Нове Енглеске, указано је да се о многим негативним ефектима антидепресива, која су открила стручна испитивања, уопште ни не пише. Др Мехмет Оз, најпопуларнији амерички ТВ доктор, али и ординаријус председника САД Доналда Трампа, упозорава да „срећа на рецепт” у виду пилула није увек најбоље решење. Он разоткрива четири најраспрострањенија мита о депресији.
1. Увек срећни
Није истина да би стално требало да се осећате срећно. И туга је нормалан део живота, чак може бити и корисна. На пример, жаљење нам помаже да на здрав начин прихватимо губитак неке блиске особе, или посла, или раскид брака. Незадовољство нас подстиче да предузмемо позитивне промене.
2. Кривац је хормон у мозгу
Најпопуларнији антидепресиви су они које називамо селективним инхибиторима серотонина (SSRI) јер делују тако што у мозгу повећавају ниво овог хормона, који регулише осећај задовољства. Новија истраживања, међутим, показују да две области у мозгу, назване хипокампус и Бродманова површина 25, такође утичу на осећање очајања. Није, дакле, све у серотонину, „хормону среће”. Познато је да је депресија често повезана са анксиозношћу, против које су јога и медитација и друге методе смањења стреса веома моћно средство.
3. Само пилуле помажу
Око 15 одсто људи у неком периоду живота се суочи са депресијом, али је много већи број оних које погоди знатно блажи или умерени облик ове болести. У таквим случајевима, истраживања су показала, променe начина живота и рецимо физичка активност, вежбе дају више успеха од узимања медикамената. Уз то, нема једног од најнепожељнијих пропратних ефеката антидепресива, а то је – гојење.
4. Депресија на исти начин погађа свакога
Напротив, сваког човека погађа на другачији начин. Неки пацијенти превише једу и предуго спавају, док други уопште немају апетит, тешко заспу и буде се у току ноћи. Депресија, наиме, има ту особину да појача управо нечију „најслабију тачку” оно што неку особу чини рањивом. Отуда лекари понекад тешко долазе до праве дијагнозе, па је понекад добро потражити друго мишљење стручњака за менталне болести или психијатра. Нелечена депресија заиста може бити веома опасна, али узимање лекова уколико немате ову болест непотребно пацијента излаже ризицима од нежељених пропратних дејстава.
