понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Ноћни рад мења метаболизам човека

Код људи који су због посла заменили дан за ноћ присутан је већи ризик од појаве срчаних обољења, умањења функције штитасте жлезде, депресивних поремећаја, као и низа малигних обољења где предњачи карцином дојке
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 22.07.2019. у 14:04
(Фото: Пиксабеј)

Упркос доказима о штетном деловању ноћног рада на здравље, између седам и 15 одсто радне снаге у развијеним земљама укључено је у неку врсту оваквог посла, показују резултати студије Универзитета „Принстон”. И научници истраживачког центра у Сарију утврдили су да поремећаји који настају услед рада у ноћној смени изазивају проблеме на молекуларном нивоу. Рад преко ноћи повезан је са већим ризиком од појаве дијабетеса типа два, инфаркта или рака. Због чега је то тако?

Проф. др Тихомир В. Илић, професор неурологије и декан Медицинског факултета Војномедицинске академије, појашњава да је организам подложан низу дневних, или такозваних циркадијалних ритмова између којих је најуочљивији циклус спавања и будности. Они представљају унутрашње телесне часовнике које контролише такозвано супрахијазматско једро у мозгу (смештено у непосредној близини хипоталамуса), које је подложно утицају дневне светлости.

Како умањити неповољне ефекте сменског рада 
Проф. др Тихомир В. Илић каже да постоје проверене препоруке како могу да се умање неповољни ефекти сменског рада.
*Омогућите да ваше радно место буде добро осветљено, посебно између поноћи и четири сата ујутру, чиме потпомажете будност. Ово јако светло треба да се избегава пред крај смене (пред јутро).
*Ограничите унос кофеина у ноћној смени. Једна шоља кафе је одговарајућа доза да би подржала вашу будност, али свакако не треба узимати следећу шољу кафе пред крај смене, будући да то може да омета накнадни покушај одмора и спавања кад се вратите са посла кући.
*На путу кући (при повратку из ноћне смене) носите наочари за сунце, јер вас јака дневна светлост може додатно разбудити и нарушити могућност одмора по доласку кући.
*По повратку из ноћне смене издвојите 30 до 60 минута намењених релаксацији.

Спавање као процес представља једну од потреба организма, тако да његово ускраћивање води читавом низу когнитивних, бихејвиоралних, хормоналних и метаболичких дисфункција.

– Насупрот овом, бројне професије су незаобилазно везане за сменски рад, укључујући и рад ноћу. То се односи на медицинско особље, полицију, војску, службе за хитне интервенције као што су ватрогасци… Оваква врста сложене организације савременог живота води нас до чињенице да је у Европи и САД приближно петина запослених укључена у ноћни рад. Или још конкретније, а према подацима „Eurofounda” (The European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions) 19 одсто европског становништва ради најмање два сата у периоду између 22 и пет сати ујутру. У САД, према извештају Завода за статистику рада, овако ради око 15 милиона особа – напомиње проф. Илић.

Да ли ноћним радом, у ствари „заваравамо” природни, биолошки ритам, и заиста толико ризикујемо наше здравље?

Наш саговорник појашњава да је одговор недвосмислен, а докази убедљиви: ноћни рад представља посебан узрок нарушавања природног биолошког ритма организма, узрокујући поремећај обрасца спавања и будности, али не мање значајно и секреције појединих хормона (кортизол, мелатонин), снижење серумске концентрације витамина Д3, као и усклађивања телесне температуре тела.

– Стање хроничне неусклађености биолошких ритмова води ка променама физичке и психолошке добробити појединца, опадању концентрације и интелектуалних способности, уз настајање повећаног ризика за појаву повреда у њиховим радним срединама, уз низ додатних негативних исхода по здравље између којих се издвајају повећани ризици од кардиоваскуларних обољења, поремећаји метаболизма (на пример појава дијабетеса), поремећаји менструалног циклуса, умањење функције штитасте жлезде, улкусна болест (чир на желуцу и дванаестопалачном цреву), депресивни поремећај, као и низ малигних обољења (предњачи карцином дојке) – додаје проф. Илић.

У последњој деценији дефинисан је и такозвани поремећај сменског рада који се манифестује прекомерном поспаношћу у време када би требало да особа остане будна, концентрисана и продуктивна, али и несаницом у време када би требало да спава. Тада долази до изостанка окрепљујућег сна, недостатка енергије, раздражљивости а може да јави повлачење у себе и депресивност, као и проблеми у персоналним односима. Зато не изненађује податак да је мање од шест сати сна у току ноћи повезано са 86 одсто пораста повређивања на раду у поређењу према особама које спавају седам до осам сати.


Коментари0
c0d32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља