субота, 17.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:57

Мајстор за филмске комедије

Јован Марковић je као сценариста и продуцент потписао око тридесет играних и више од стотину документарних и краткометражних филмова, али га познајемо по комедијама „Жикина династија”. Телевизија их је присвојила и доста допринела њиховој вишегодишњој популарности
Аутор: Љиљана Петровићсреда, 19.06.2019. у 15:55
(Фото Иван Милутиновић)

На филм сам дошао силом прилика – почиње своју животну причу Јован Марковић. – Остао сам без посла. И догодило се нешто изненађујуће: са свих страна су ме звали и хтели да помогну. Директор РТВ Београд Милан Вукос ми је плаћао неколико пута већи хонорар за писање сценарија, али ме нису потписивали. Тако се, на почетку, догађало и са мојим ангажовањем у филмској продукцији. Моји блиски пријатељи, Бата Живојиновић и Драгомир Бојанић Гидра убеђивали су ме да пишем и тако почех да преправљам туђе текстове, а онда је програмски директор „Авала филма” Петар Шобајић предложио: „Што то радиш? Напиши нешто сам!”

Књига о Вронском
Деведесетих година, у Кану, са „Колумбијом” договорено је да се сними филм о грофу Алексеју Вронском. Американци су били одушевљени, Руси су понудили коње. Али није било могуће потписати уговор јер су осигуравајућа друштва одбила да подрже пројекат. „Ви сте под ембаргом”, тако су нас одбили.– Нађите гаранцију, говорили су нам – присећа се он. – Она из Русије не важи. Може да вам је потпише лично председник Михаил Горбачов – не важи.После пола године, добио је гаранцију од Милана Панића, али почео је рат у Југославији и причу је преточио у књигу о Вронском..

Тако је настао филм „Дошло доба да се љубав проба”... Испод комедије се потписао само редитељ Зоран Чалић као сценариста, јер Марковић није могао јавно да се појављује, због судског процеса који је тада вођен (за тешка дела против народа и државе).

– Одмах да вам кажем – наставља наш саговорник – сада много претерују у описивању тих времена и свашта причају. Нико не би забранио тај филм да су ме потписали на шпици, али је у то доба филмска продукција финансирана директно из СИЗ културе и не бисмо добили новац. Било ме је у уговору, али сам за јавност био невидљив. То је тако било.

Већ је био снимљен део материјала када се придружио екипи тог филма. Одмах је решио да има хумористичке тонове. Уопште није очекивао толику гледаност.

– Данас износе податке о великој гледаности, а права истина је да имамо десет биоскопа у Србији. У оно доба морао си да пријавиш пореској управи колико си улазница продао, у главу се знало. Ми смо били најгледанији у Југославији! У неким местима је било више гледалаца него становника, многи су гледали наше филмове више пута. Само у Београду, у једном биоскопу, било је 300.000, чак 400.000 гледалаца. Скинули су нас са репертоара када је умро Тито и после три месеца поново вратили...

Како је написао сценарио за ноћ
Јако се наљутио када му је промењен сценарио за „Сулуде године”. После месец дана, на снимку, схватио је да је редитељ изменио сцену.– Жика Павловић као мушкарчина не може да дозволи да неко вуче за уво његовог пријатеља Милана. Онда сам се ја заинатио, одбио сам да радим. А стижу паре са свих страна и порука: „Радите даље, радите даље”. Екипа се окупила у Дому синдиката, седи и чека – прича Марковић. – И шта се догоди: одемо Гидра и ја код Бате Живојиновића у Кораћицу да се посаветујемо како да превазиђемо неспоразум. Реч по реч, опкладимо се у два јагњета да ћу написати сценарио за ноћ. Они то једва дочекају, пошаљу кола за моју сарадницу Миру Лукић. Она је феноменално куцала на оним електричним машинама. Узму нам собу на Космају и ја ујутру донесем 140 страница сценарија. И добијем опкладу.

Е, сад шта се ту занимљиво догодило? Биоскопи су тражили да се снимају наставци и унапред плаћали. „Само радите”, говорили су. Убрзо смо снимили „Љуби, љуби, ал’ главу не губи”, па „Какав деда такав унук” и „Шта се згоди кад се љубав роди”... И били смо пријатно изненађени интересовањем публике после другог и трећег наставка... Могло је да буде и сто наставака. Телевизијске серије нису биле у моди. У Америци су правили много озбиљније серије него што се сада снимају по целом свету, па је одлучено да то буде серијал филмова.

Јован Марковић је закорачио у 81. годину, али и даље ради. Давне 1983. основао је са неколико филмских сарадника приватну филмску кућу ФИТ (Филм и Тон).

Шта се свидело публици

– Крајем седамдесетих година публика је почела да напушта биоскоп, домаћи филм није био популаран. Углавном су рађени они са тешким темама. Са нашим комедијама наредних десет година публика се масовно враћа домаћем филму. Зашто? Од почетка сам хтео да направим лаку причу. Комедија може да буде добра, ако је, истовремено, критика људских нарави и друштвених појава. Наш народ је волео да сељак надмудри господина. Драгомир Гидра Бојанић је био оличење човека који потиче са села, а Милан Тодоровић играо господина, припадника више друштвене класе. И увек смешан у односу на Гидру. То се публици свидело. У филму се прво свађају, па се помире, један другог „пређу” у разним ситуацијама, али пријатељски. Постоји топао и срдачан однос и нико никога не деградира. Сећате се сцене у којој се Гидра секира јер не зна где му је син, па када Боба дође он извуче каиш и хоће да га бије а брижна мајка то спречи и младић побегне. Шта је Гидра урадио, насмејао се и рекао: „Сав је на мене!” То је, једноставно, нормалан однос у породици. Комедије смо снимали без великих уметничких и идеолошких циљева осим да забавимо гледаоце и прикажемо наше нарави. Знате ли да је „Дошло доба да се љубав проба” најгледанији инострани филм свих времена у СССР-у? Поседујем званични документ. Читао сам шта се Русима допало, па и Бугарима и Румунима. Знали су да је Југославија социјалистичка земља, а гледали су лепо обучен људе, веселе, који возе аутомобиле, лепо живе... А у Русији је била, тих година, велика социјална криза.

О глумцима прича све најлепше. За Гидру Бојанића каже да је био човек из народа који живи за народ. Јако духовит, друг, добар пријатељ. Одговарала му је улога грађанина-сељака.

У то време су били први политички избори, сећа се Јован Марковић, и када су се појавиле многе партије и њихови лидери, Гидра је у шали говорио: „Више ја познајем келнера него што он има чланова партије”. Као његов кум, осећао је да га  је нешто јако притискало.

– У Врњачкој Бањи седимо заједно до поноћи у кафани, ја одлазим на спавање а он остаје. Ујутро га затичем за истим столом. Каже ми у сузама: „Нећу да играм Калабића. Он је издајник”. Редитељ Сава Мрмак је снимао серију „Последњи чин” и понудио му је улогу Калабића. Нико није могао да предвиди шта ће Гидра да уради. То је штета, јер је многе велике улоге пропустио због своје нарави. Сећам се, одемо у Дом армије, приреде нам ручак, седимо и причамо са генералима и пуковницима, а он, у једном тренутку, почне да их вређа... Сви су били обавештени у ЈНА да нашој екипи више ништа не дају за снимање, иако је био договор да нам уступе камионе. Једино је његова жена могла да утиче на њега. Ево, још једне анегдоте. Због њега су најстроже забранили да се екипи доноси било какво пиће. Он се досетио да узме лубеницу, исече срце па у њу налије литар-два вотке, врати срце и метне у реку Босну да се хлади. Нико није смео да дира његову лубеницу.

Породично благо
Показује нам слику своје супруге. Милка је дошла у Београд да студира руски језик и ту су се заволели. Унука Миона Марковић је глумица коју гледамо у улози Ана Марије у серији „Жигосани у рекету”.Деца су му професори универзитета. Ћерка Милена је драмски писац и песник, Даница је писац, а син Предраг Марковића познати историчар чију победу у „Квискотеци” многи још памте. Од почетка је у својој породици поставио „демократску основу” са децом није било погрешних поступака.– Унука Миона је и поред нашег мишљења била упорна да буде глумица и остварила је своју замисао, без обзира на наша противљења – каже Јован Марковић. – Када пише о себи за неку улогу каже: јаше коња, вози бицикл, пева, игра... Живот тражи циљ, неку идеју-водиљу, а унука је на правом месту баш због тога.Иначе, Марковић већ има седморо унука и праунуку.

Документи времена

Овај сценариста филмова „Иди ми, дођи ми”, „Ћао инспекторе”, „Био једном Снешко”, „Случај Хармс”, „Хајде да се волимо”, „Брачна путовања” и продуцент „Балкан експреса 2” објашњава нам зашто се данас више не снимају добре филмске комедије...

За неколико филмова које је гледао каже да су претенциозно рађени, са великим амбицијама. Времена су постала банална и вулгарна а то се све свакодневно види на ТВ. Комедија мора и да велича, да фокусира и да се на тај начин пласира друштвена критика... Шта ви можете у нашој друштвено-политичкој стварности увеличати када је све надреално, бесмислено и смешно. Увеличавањем се постиже комедиографски ефекат. Млади аутори то раде са предрасудама, што умањује крајњи резултат.

Прича нам да одавно није радио игране филмове, ни велике пројекте, јер није желео да остане дужан сарадницима. Али је поносан на стотинак документарних филмова које је снимио о страдању људи и бесмислу рата током деведесетих година. Вели да су многe истине забележене, а филмови остали траг о том времену. И што је најбитније, све те приче гледаће се и после сто година. Овенчане су са седам Гран прија на београдском Фестивалу кратког метра, а шест награда је добијено за најбољу продукцију. Свуда у свету су били добро примљени. Сада је у преговорима са Кинезима за један пројекат...


Коментари0
2ee4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља