уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Време одређује сваког писца, не само Шекспира

Нисам знала да постоји тако диван простор попут виле „Станковић” у Чортановцима, не само у Србији него на Балкану уопште, нити сам могла да верујем колико људи долази на представе, каже глумица Милена Зупанчич
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсреда, 10.07.2019. у 20:00
Милена Зупанчич (Фото: Б. Г. Т.)

Све је било спонтано. Југославија у малом! Чортановци и вила „Станковић” су за мене велико изненађење. Осећање је појачано сусретом с драгим колегама Светозаром Цветковићем, Миодрагом Кривокапићем, Светланом Бојковић, Зијахом Соколовићем, Озреном Грабарићем, али и младом згодном глумицом Јеленом Ђулвезан, с којима сам делила Шекспирове мисли надомак Дунава.

Снажан је утисак словеначке глумице Милене Зупанчич из Чортановаца, где је боравила као део екипе перформанса „Мој Шекспир”, рађеном према концепту Никите Миливојевића, у којем је одабрана глумачка екипа казивала своја искуства играња Шекспирових комада. Овај сценски игроказ уприличен је у два наврата на недавно завршеном шестом Шекспир фестивалу, који је одржан у амбијенталном простору виле „Станковић” у Чортановцима и у Новом Саду.

– Најпре сам била изненађена амбијенталним простором виле „Станковић” и њеном историјом. Нисам знала да постоји тако феноменалан простор не само у Србији него на Балкану уопште, нити сам могла да верујем колико људи долази на представе. Гледаоци су стизали са свих страна аутобусима, колима, импресивна је та река људи жељна позоришта. Питала сам колеге шта се у том простору, иначе, догађа будући да фестивал траје свега неколико дана. Изненадио ме је одговор: ништа! То је велики грех јер би у том аутентичном простору могле да се организују колоније за сликаре, писце и много тога још. Штета је да то рајско место није више искоришћено – каже у неверици Милена Зупанчич, амбасадорка Уницефа, али и шампионка Љубљанске драме.

Љубитељи сценске уметности Милену Зупанчич која живи на релацији Бохињска Бела, где је рођена, и Љубљане, за коју је вежу професионалне обавезе, памте као Мету, Ану, Тончку, Карлу, Веру, Албину... Иза ове иконе словеначког глумишта је чак шест Стеријиних награда за глуму на Стеријином позорју у Новом Саду, али и највеће награде и признања њеног еснафа на бившем југословенском простору и шире. Милена Зупанчич с радошћу прича о својим београдским пријатељима: Љубиши Ристићу, Милени Дравић, Јелисавети Секи Саблић, Бранку Цвејићу, Борки Павићевић... Овога пута иза сцене испричала нам је и своја искуства са Шекспировим јунацима.

– Нисам претерано радила Шекспира. Никада, заправо, нисам желела да будем Јулија, Офелија, Дездемона. Није ме занимала нити једна од тих хероина. Никада током каријере никога нисам молила за улогу. Једини пут када сам отишла код неког уметничког директора био је када сам добила улогу Дездемоне. Тада сам отишла у директорску собу да замолим да ми дају другу улогу, рецимо да тумачим лик Бјанке. Некако су ме разумели. Нису ми једноставно те улоге никада биле претерано интересантне. Заправо, није ми се чинило да имају праве суштинске особине. То су, наравно, увек биле младе жене које нису у себи носиле неке проблеме осим љубавних, и то ме је одвраћало од њих – прича Милена Зупанчич и додаје:

– Касније сам, на срећу, тумачила Краљицу у „Хамлету”. Нажалост, Јернеш Шугман, мој Хамлет, прерано је умро. И данас се с емоцијама сећам сусрета Хамлета и Краљице, у спаваћој соби, ту сцену бих уврстила у оне које су ми најдраже и значиле су ми пуно. А Краљ је био Борис Каваца, не бих рекла да је био модеран у смислу да смо мењали текст, мада данас мисле да је нешто модерно само ако се мења текст. Ако је мисао садашња, она може и те како кроз праве речи да се изнесе на сцени.

И ми глумци смо људи од крви и меса, каже наша саговорница, присећајући се да је оно што је током играња „Хамлета” за њу било веома занимљиво, то што је на сцени могла да има виски и цигарете.

– Био је то прави ужитак. Било ми је и драго и смешно, играли смо ову представу више од 150 пута, чак смо три пута морали да обнављамо и костиме. Срећа ипак није до краја трајала, на 70. репризи реквизитер ми је одједном дао сок. Наравно да сам негодовала, али није помогло. Играла сам и Луду у „Краљу Лиру”. Радко Полич је заправо инсистирао да тумачим Луду, а представу је режирао Душан Јовановић. Ушла сам у нешто изванредно тешко јер та Луда је заправо унутрашњи Лир, нешто што не можеш да дефинишеш: да ли је мушко или женско. Погодити оно право је било тешко. Полако, полако, корак по корак, дошли смо до правог решења. Године су прошле, искуства су се таложила, а с њима и мудрост. Познато је да Луда у првом чину гине, али је у нашој представи овај јунак као унутрашњи Лир на сцени још увек присутан. У том другом чину сам била смештена у црном ковчегу на точковима. Био ми је гушт да се возим у том ковчегу на сцени – прича наша саговорница.

Нема лоших искустава са Шекспиром, али нема, тврди Милена Зупанчич, ни страхопоштовања да га је тешко играти.

– Шекспир је у сваком случају изузетна драмска фигура, пре свега реч је о одличном писцу, а у процесу глуме и грађења лика исти је поступак као код сваког другог аутора. На гостовањима је, рецимо, лакше играти Шекспира јер углавном сви у сали знају његове комаде. Текст уосталом није толико битан ако глумац ради с мозгом и зна шта жели да пренесе гледаоцу. Тада га сви разумеју. Време одређује начин представе, али оно одређује било ког писца, не само Шекспира – каже глумица.

Иза Милене Зупанчич је изразито богат драмски репертоар. Ипак, каже, радо би се огледала у лику Шекспировог Ричарда Трећег управо из знатижеље да се позабави његовом судбином, у смислу да пропита која је то тужна прича у њему да може да буде толико злобан. Чак ни злоба жене, каже, није ништа према Ричардовој. У међувремену Милена Зупанчич одлази на заслужени одмор, а онда је од јесени чекају нове сценске хероине.


Коментари1
cb961
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sinisa Stojcic
Ova zena, glumica, imala je toliko erotskog naboja i izuzetnu transformaciju. Pripadala je plejadi najboljih filmskih glumica bivse drzave

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља