петак, 19.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Дан науке и Теслин рођендан у кући Краља Петра

среда, 10.07.2019. у 08:31
Музеј Николе Тесле (Фото А. Васиљевић)

Отварањем изложбе фото-документације реплика из Музеја Николе Тесле у Кући Краља Петра Другог на Сењаку почело је шестодневно обележавање 163 године од рођења генијалног проналазача и дана који се у Србији обележава као „Дан науке”.

Др Предраг Милосављевић, који је истраживао Теслин рад у Колорадо Спрингсу на изради бежичног предајника и пропорцијске основе које је проналазач примењивао у свом раду, каже да су у оквиру Теслиног дневника нашли на који је начин по данима разрађивао свој рад и прилагођавао га тачним хармонијским мерама.

То је, напомиње, специфичност која до сада није била анализирана у вези са његовим радом, а то ће, како наводи, вероватно допринети бољем разумевању Теслиног инжењерског и филозофског приступа.

Организатор Дана Николе Тесле у Културном центру Кућа Краља Петра И је Удружење за културу, науку и образовање „Никола Тесла”, а суоснивач удружења Ненад Портић објашњава да се ради о културно-уметничком догађају током којег ће бити и излагања о српском средњем веку односно о континуитету од Светог Саве до Николе Тесле, као и да ће бити представљене реплике Теслиних машина које је израдио Радомир Путник.

Члан већа градске општине Савски венац Страхиња Кукић рекао је да је за општину велика част што може да подели простор културе са вредним организацијама које промовишу Николу Теслу.

„Треба промовисати наше великане, образовање и знање, то је оно за шта се ми залажемо”, рекао је Кукић и додао да ће они наставити да бесплатно уступају простор култури и образовању, преноси Танјуг.

Варденклиф - једина преостала лабораторија „оца електричног доба”

Широм свест о значају Теслиног дела и његовог доприноса човечанству

Национални дан науке 10. јул, установљен на дан рођења једног од највећих умова и научника свих времена Николе Тесле, обележава се широм Србије низом манифестација, а улаз у Теслин Музеј (Крунска 51) и Музеј неуке и технике (Скендер Бегова 51, Београд) до 20 часова биће бесплатан за све.

Директор Теслиног научног центра при лабораторији Варденклиф на Лонг Ајленду Марк Алеси позвао је тим поводом Београд, да се укључи у развој једине преостале лабораторије највећег проналазача модерног доба и да постане део наставка Теслиног наслеђа.

У изјави за Танјуг Алеси је апеловао и на све заинтересоване за „тај историјски трентутак” да узму учешће и прикључе им се.

Према његовим речима, мисија Теслиног научног центра је да широм света подиже свест о значају Теслиног дела и његовог огромног доприноса човечанству имајући у виду да многи и даље нису свесни значаја његове посвећености науци.

„Сваког дана људи широм света имају користи од његових открића и изума: струја, ви-фи, роботика, радио, даљинско управљање, брзиномер и још много тога, али многи нису свесни да је тај напредак који је променио њихове живот дело Николе Тесле”, рекао је Алеси.

Тесла је Варденклиф, засновану на најреволуционарнијим идејама и постројење за бежичну комуникацију преко Атлантског океана и бежични пренос енергије, почео да гради 1901. године.

Напуштен је 1917. године, и касније продат да плати Теслине дугове, рекао је Алеси и додао да је група америчких наставника у потрази за простором за школски научни музеј пронашла лабораторију 1995. године и удахнула јој живот.

„Тесла научни центар фокусиран је на прибављање средстава, дозвола, одобрења и подршке за реновирање лабораторије као и на развој глобалног научног центра који је иновативан као и сам Тесла ...„, рекао је Алеси и подсетио да је прекретница постигнута 2018. године када је Варденклиф стављен у Национални регистар историје САД-а.

Како каже, потребно је око 15 милиона долара за реновирање лабораторије, за изградњу музеја и образовних и предузетничких центара који ће наставити да унапређују науку за боље човечанство, као што је и Тесла. Део новца у ту сврху донирао је и оснивач компаније Тесла Моторс.

Национални Дан науке у Србији биће обележен у Парламенту, а биће посвећен горућим темама – климатским променама, квалитету воде и ваздуха и обновљивим изворима енергије. Конференцији „Наука у Парламенту” , између осталих присуствоваће министар просвете и науке Младен Шарчевић.

У Научно-Технолошком парку у Београду у среду ће бити откривен рељеф „У знању је спас” са ликовима највећих српских научника - Тесле, Милеве Марић, Михаила Пупина и Милутина Миланковића поклон Теслине научне фондације из Филаделфије.

Постављањем рељефа у НТП где се тренутно развија више од 70 стартап и технолошко-развојних компанија, одаје се почаст научнику и симболизује подршка младим да прате своје снове, како у отаџбини, тако и у расејању.

Тесла је рођен 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, умро је на Божић 1943. година у САД где је живео шест деценија.

По Тесли је названа јединица за мерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а његова заоставштина уписана је 2003. године у регистар Унеска. Од 1994. у Њујорку угао 40. улице и 6. авеније, где је била његова лабораторија, зове се Угао Николе Тесле.

Заслужан је за 700 патената од којих је више од 300 заштићених у 27 земаља на пет континената.

Умро је у 87. години, на Менхетну у хотелу Њујоркер у коме је живео последњи 10 година.

Градоначелник Њујорка Фјорело ла Гвардија, по коме је назван важан њујоркшки аеродром, прочитао је опроштајни говор који је написао Луј Адамич, словеначки писац, есејиста и преводилац.

„Овде, у Њујорку, прошле среде је у својој хотелској соби преминуо један човек. Звао се Никола Тесла. Умро је сиромашан, али је био један од најуспешнијих људи који су икад живели. Његова достигнућа су огромна, а како време пролази постајаће све већа...”.

Теслини пријатељи били су и писац Марк Твен и француска глумица Сара Бернар. У филму „Престиж” Теслин лик тумачи Дејвид Боуви.

Тесла је каријеру почео као помоћни инжењер 1878. године у Марибору, али је те године, због очеве смрти, да би испунио његову жељу, уписао факултет.

Након студија у Прагу почиње да ради у Будимпешти у Централном телефонском уреду, а потом у Паризу у Едисоновом континенталном друштву.

Две године касније стигао је до самог Томаса Едисона који је тада био најзначајнија личност на пољу технике у Америци.

Први патент поднео је у САД, 30. марта 1884. године, после одласка из Едисонове компаије и оснивања „Tesla Electric Light & Manufacturing”.

Створио је и значајан број проналазака које никада није покушао да заштити, као што је, примена високофреквентних струја за медицинске сврхе.


Коментари4
6eeb2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Republikanac
...у Кући Краља Петра Другог на Сењаку почело је… Ovo je pokusaj rojalista da sebe promovisu koristeci Teslino ime. Kakve veze imaju sa Teslom, i zasto se predstavljaju kao cuvari Teslinog dela? U BGD-u postoji Teslin muzej i ako neko zeli da pogleda istorijsku istinu moze tamo da je nadje. Za Teslu kazu da je stvorio 20 vek i mnogi se danas kace o njega da sebi pribave neku korist. Kao i ona dvorska kamarila zvana Krunski savet.
Београђанин
Сјајно је да постоје удружења која окупљају људе од струке, и који се истински баве ликом и делом Николе Тесле, као што је ово из Београда. Има и оних других који су само за "хлеба и игара", али не треба им давати на значају.
slamkamenac
Bez obzira na svakojake teorije o uticaju Mileve Maric na Anstajna, to su samo teorije bez dokaza a cinjenica je da ona nema ni jedan poznati naucni rad ili pronalazak, pa nije lepo da je stavljate u isti red sa imenima kao sto su Tesla, Pupin ili Milankovic.
vox populi
Ako ga stvarno poštujete, napravite mu muzej kakav zaslužuje, a ne u ukradenoj kući i ime lijepite na svaku javnu zgradu. Ima li iko od nasljednika iz njegove porodice da digne glas? Šteta što propade Krajina. On je naš svjetionik, jedan od nas.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља