среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:14
СИТУАЦИЈА НА ЛЕВОЈ ОБАЛИ ДУНАВА

Тоне отпада запушиле канале

Насеља неплански ницала на зетовским њивама испресецаним дренажним системом. – Потребно око двеста милиона динара за чишћење мреже у Овчи, Борчи, Крњачи, Котежу...
Аутор: Бранка Васиљевићпонедељак, 08.07.2019. у 19:00
(Фото Б. Васиљевић)

У дренажним каналима Панчевачког рита из којих је пре десетак дана уместо да отиче вода надирала и плавила леви део обале Дунава, тренутно је нема ни четрдесетак центиметара. Део канала где је за време обилних падавина било критично очишћен је, што је омогућило води да отече и да се земља исушује. Из запушених канала извађене су тоне и тоне земље и муља, пластике, бетона, тракторских и аутомобилских гума, флаша, стабала, разног отпада...

Али чишћење „неуралгичних тачака” на мрежи није довољно да би се решио проблем за око 150.000 људи колико их живи у овом делу Палилуле. Због тога ће влада, највероватније у четвртак, донети посебну одлуку да би се овај чвор који постоји тридесетак година распетљао. Биће, како сазнајемо, издвојено око двеста милиона динара за чишћење каналске мреже, обнову црпне станице „Рева”, уклањање објеката изграђених на мрежи, прављење нових пропуста на каналима, ширење оних који су затрпани, а један део канала биће усмерен у цеви.

– Овом одлуком планирано је да се очисти око 150 километара мелиорационих канала у урбаној зони рита. Уредба ће обухватити најугроженије месне заједнице леве обале Дунава – Овчу, Борчу, Крњачу, Котеж... На овом месту где су никла насеља била су поља испресецана дренажним каналима. Људи су их затрпавали земљом, бетонирали, преграђивали, на њима градили куће... То непланско насељавање није пратила потребна инфраструктура па су мелиорациони канали постали колектори кишне и фекалне канализације. Помоћу гума и бетона житељи су правили своје изводе за отпадне воде и то различитих профила и на неодговарајућим дубинама. Све је то утицало да на левој обали Дунава приликом недавне непогоде када је пало 104 литра кише добијемо катастрофу – објашњава Јован Баста, директор водопривредног предузећа „Сибница”.

А проблеми на левој обали Дунава, према речима добрих познавалаца прилика у овом крају, почели су непланском изградњом насеља.

– На овом простору некада су староседеоци имали поља која су у шали звали зетовске њиве јер су их у мираз добијале кћерке. Када су деведесетих година почели да се досељавају људи, „зетови” су почели за јефтине паре да распродају поља. Многи су их куповали мислећи да добијају добру земљу, а нису ни знали зашто се ту налазе канали па су их не размишљајући затрпавали. Када су се деведесетих година први пут догодиле непогоде, овај крај нарочито око садашњих улица Павла Илића, Великохочке, Петковачке... данима је био под водом. Због тога су запослени из предузећа „Сибница” уместо затрпаног и кућама „окићеног” постојећег канала на овом простору изградили нови. Али ту није био крај проблемима. Насеље се ширило па се ситуација са прављењем нових канала поновила још два пута – прича један од људи који добро познаје овај крај.

У Панчевачком риту, коме припада и овај део Палилуле, постоје четири централна канала за одвод воде ка Дунаву – Сибница, Борчански преток, Визељ и Каловита.

Они су жиле куцавице дренажног система. Сви ови канали и каналићи гравитирају према црпним станицама „Овча”, „Рева”, „Борча”, а по потреби се за насеље Овча укључује црпна станица „Јабука”.

– Вода из овог подручја не може да отекне у Дунав јер земљиште нема потребан нагиб. Због тога она мора механички помоћу пумпи да се пребацује у реку. Када је пре неки дан овај крај поплавио, пумпе на црпним станицама радиле су шест дана по 24 сата дневно. На терену је била сва механизација коју имамо, а сваки дан на чишћењу канала и простора око црпних станица учествовало је по педесет људи. У помоћ су нам притекли и радници „Београдског водовода и канализације” и других градских предузећа – каже Баста.

Воду усмеравали у тракторске гуме

Рад на терену био је отежан не само због обимног посла већ и због необичних нарави и начина размишљања појединих житеља. Многи нису желели да радницима кажу где су им одводни канали. Неки од њих нису дозвољавали ни улаз у дворишта, а многи су покушавајући да добију што више дворишног простора канале смањивали или бетонирали па се није знало ни где су. Било је случајева да су неки суграђани каналску воду уместо у бетонске цеви усмеравали у једне до других постављене гуме. Само у једном дворишту у дужини од пет метара радници „Сибнице” су багером извадили двадесет тракторских гума.

 


Коментари9
7f52b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miodrag Ivetić
Komentari koji su objavljeni što se tiče kanala na Levoj obali Dunava su mnogo šaroliko izneti da su samo građani krivi . Imamo ne regulisane podzemne vode , atmosverske , putne i fekalne vode koje godinama nisu regulisane i zadnjih 30 god. niko nije čistio i ulagao u čišćenje kanala . Da su čišćeni kanali do ovoga nebi došlo . Crpne stanice nisu radile a lično sam ih obilazio pred najavljeno nevreme a mnogo sam puta crpio vodu i pomagao u poplavama .
Kornel
Прича из трећег света... ... заправо са леве стране Дунава. Каква држава такви људи, или обрнуто??
Miodrag Ivetić
Opština je zaboravila 30 godina da treba uložiti sredstva za čišćenje kanala . Upozoravao sam 2015 godine pismeno na 22 adrese i imam dokaze a da većina iz podnetih predstavki nije našla za shodno da odgovori na njih . Poznajem svaki kanal na Levoj obali Dunava i u većini nisusamo građani krivi . Građane možemo kriviti u naseljima a van naselja ima više problema gde su totalno zarasli kanali i nemožete da ih prepoznate gde vode .
Препоручујем 0
Teodor
Nek im plavi, kad su zapusili. Nakovanj bi pokvarili, aman, postoji novcana kazna?
Miodrag Ivetić
Ko po vama održava prolaze kanala ispod puteva koji nisu očišćeni zadnjih 30 godina i kanli za odvodnjavanje su postali samoisparavajuće fekalne bare a nadležni su zadnjih 30 godina baš od mene upozoravani i niko nije niša preduzeo.
Препоручујем 0
Козјера
И сад, зашто те радове плаћамо сви ми из буџете, а не ти људи који су сазидали те куће, затрпали канале и сл? Опет делимо одговорност. И, у складу с тим, плаћамо сви.
Miodrag Ivetić
Iz budjeta su samo odvajana minimalna sredstva godinama a ako bude nepogoda onda se srestava odvajaju rezervnog fonda i ta sredstva koja bi trebalo planski da se izdvajaju svake godine za sada gusto naseljene sredine . CS su predviđene za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta a zemljište je odavno prevedeno u gradsko građevinsko a kanali za odvodnjavanje nisu privedeni nameni gradskog građevinskog zemljišta kao ni ulice . U svemu neko od nadležnih je zakazao u celom lancu .
Препоручујем 0
Miodrag Ivetić
Iz budjeta se zadnjih 30 godina ništa nije izdvajalo za održavanje kanala i ako je nešto izdvajano to je bilo nešto simbolično . Voda iz poplavljenih kuća se ispunpavala da bi se opet vraćala kada su kanali samoisparavajuće fekalne bare . Kanali se čiste od crpne stanice prema krajevima a ne od krajeva donekle i nikada nisu očišćeni do kraja . To dok neko neobiđe nemože da veruje kolika je to kanalska mreža i šta sve od fekalija ide u te kanale .
Препоручујем 0
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља