уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:15
РОДНО НЕУТРАЛНО ВАСПИТАЊЕ – МИТ ИЛИ СТВАРНОСТ

Детињство у розе-плавом свету

Малишанима треба пружити могућност да бирају оно што му се свиђа, без обзира на то да ли је реч о играчкама, одећи или интересовањима, сматра Александар Бауцал, професор развојне психологије на Филозофском факултету у Београду
Аутор: Катарина Ђорђевићпонедељак, 08.07.2019. у 20:00
(Фото Пиксабеј)

У жељи да свом трогодишњем унуку купи идеални новогодишњи поклон, бака је повела дечака у продавницу и пустила га да сам изабере играчку. Међутим, када се дечак ухватио за усисивач бака је ужаснуто повикала: „Остави то, усисивач је за девојчице.” Иако су ову новогодишњу епизоду, којој је присуствовао и др Александар Бауцал, професор развојне психологије на Филозофском факултету у Београду, до сада вероватно заборавили и унук и бака, наш саговорник поиграва се занимљивом идејом – како би изгледала будућност овог дечака ако одраста у патријархалној средини и како би могао да изгледа његов живот у земљи која негује родну равноправност.

„Ако остане у патријархалној средини, дечак који је током одрастања слушао поруке да је усисивач играчка за девојчице од своје супруге ће очекивати да се бави кућним пословима. Уколико тог дечака живот одведе у неку скандинавску земљу, у којој законодавац захтева да узме обавезно породиљско одсуство након рођења детета, а супруга очекује да с њом равноправно дели кућне послове, можемо претпоставити да ће он имати озбиљних проблема да се прилагоди тим захтевима. Морамо имати на уму да је свет у коме одрастају савремена деца постао неупоредиво мобилнији и да постоји једнака вероватноћа да оно свој живот настави у земљи потпуно другачије културе и традиције у односу на своју земљу порекла”, објашњава наш саговорник.

Прича о одабиру „мушких” односно „женских” играчака само је мали сегмент приче о родно неутралном васпитању, које постаје све популарнији тренд и почива на идеји да децу не треба усмеравати ка родним улогама, већ их треба пустити да сама изаберу свој идентитет.

Одговор на модификовану дилему о кокошки и јајету, која у конкретној ситуацији гласи – да ли деца сама бирају играчке или то за њих чине родитељи, није сасвим једнозначан... Ако уђете у собу скоро било ког детета на свету непогрешиво ћете погодити његов пол, чак и ако њен мали власник уопште није присутан. Наиме, у собама за девојчице суверено царују лутке, док су собе дечака наоружане пластичним пушкама и минијатурним превозним средствима. Али, ко заправо бира лутке односно војнике – деца или родитељи?

„Научна истраживања потврђују да је интересовање деце за одређени тип играчака урођено. Наиме, већ од треће године живота дечаци спонтано бирају друге дечаке за игру и опредељују се за пластичне пушке, камионе или аутомобилчиће. Девојчице почињу да бирају друштво других девојчица и за игру бирају лутке. Другим речима, деца не долазе на овај свет као празне табле без унапред предодређених особина. Биологија јесте важна – ми се рађамо као дечаци или девојчице и куповина играчака намењених супротном полу неће битно да промени родни идентитет детета. Међутим, детету треба пружити могућност да бира оно што му се свиђа, без обзира на то да ли је реч о играчкама, одећи или интересовањима”, истиче наш саговорник.

Он додаје да ми живимо у култури у којој су деца вековима били васпитавана у патријархалном духу – дечаци су одгајани уз поруке да не плачу, буду јунаци и трпе бол, док су девојчице васпитаване да је њихова главна улога рађање деце и брига о њима.

„Такво васпитање је имало смисла у прохујалим временима, када смо ратовали на сваких десет година и када је сваки младић могао да очекује да ће бити регрутован у војску, док се од жена очекивало да роде што више деце. Овакве одлуке наших предака очигледно су имале смисла, али времена се мењају и ми децу васпитањем морамо спремити за живот у свету који је потпуно другачији. Саставни део тог васпитања јесте и право детета на избор занимања и партнера. Никада нећемо сазнати за колико научних открића је човечанство ускраћено зато што су неке девојчице саветоване да се баве ’женским’ уместо жељеним занимањем и колико је дечака осујећено у жељи да се баве професијом која се традиционално везује за жене”, наглашава др Александар Бауцал.

Наш саговорник примећује да је родно неутрално васпитање тема која веома подиже температуру јавног мњења и изазива жестоку полемику. Када је пре неколико година у издању „Креативног центра” објављен приручник за родитеље који желе да васпитају децу без родних стереотипа, под називом „Пружите детету сто могућности уместо две”, таблоиди су ову књигу назвали „приручником за родитеље како да одгајају децу гејеве” и отвореном промоцијом хомосексуализма. Иако се аутори ове књиге практично залажу за „бесполно” васпитање деце, односно третирање малишана као бића без пола, др Александар Бауцал сматра да је суштина родно неутралног васпитања омогућавање детету права на сопствени избор – играчака, занимања и животног пута.


Коментари21
29355
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MilošNS
Ovo sve je izrugivanje detinjstva. Decu i treba pustiti da budu šta žele, ali pod budnim okom roditelja koji će sve to nadgledati. Ne znam koji roditelj u Srbiji deci oduzima svoje biološke uloge po uzoru na Zapad (gde tobože rod i pol nije isto), to ovde se neće primiti. Dečacima da se igraju puške, a devojčicama haljine. Niko i ništa me neće ubediti da deca s kojom se postupa nasuprot tome da je normalno, svi znamo kako ta deca završavaju.
нела
Ко је имао малу децу зна да она пролазе кроз разне фазе.Моја рођака као дете расла је у истој кући са рођеним братом и два брата од стрица (плус још три брата који су живели у другим местима).Она је поред њих,све до поласка у школу говорила у мушком роду и играла се истих игара и са истим играчкама као браћа.Данас лепа и женствена млада дама која се скоро удала.
Боривоје Банковић
Моја супруга је одрастала поред моје другарице таште, освешћене феминисткиње и чланице партије. Учена је да мења осигураче и кваке, живела је на супама и пиреима из кесице, а највећи кулинарски домет њеног детињства и младости је био пилећи паприкаш. Што има за последицу да данас сама меси хлеб, прави резанце, кува најкомпликованија јела и већ тридесет година ми не дозвољава да уђем у кухињу. У мајсторисање по кући се не меша, а нашу децу је учила да буду женско и мушко. Свако према свом полу.
Sasa Trajkovic
" Razvojna psihologija" pod plaštom pseudo nauka fabrikuje se novi koncept neo liberalnog društva u kome je dete samo instrument jednog velikog pseudo naučnog eksperimenta čiji su protagonisti upravo ovi ljudi zakićeni doktorskim titulama i zadojeni fensi pomodarskom filozofijom liberalizma u kome nema religije- dogme, nema morala, etike, nema tradicije-kulture... samo slobodna egzistencijalna jedinka bez imena prezimena, pola, vere nacije... IDENTITETA pitao bih dotičnog kolegu ... šta ostaje?
Nemanja
Ja bih to drugacije nazvao, podizite decu isto bez obzira na pol. Niko ovde ne prica o stvaranju generacija gejeva sem onih sto su isto zakljucili i pre nego su procitali tekst. Ne gurajte sopstvenu decu u rasne, rodne, socijalne ili bilo koje druge stereotipe. U tekstu se zapravo raspravlja o zaostalosti Srbije u smislu rodne ravnopravnosti kao drustva i predlaze hvatanje voza promena i buducnosti, jer bas Vama cuvarima ortodoksnih svetonazora preti nestanak u svega par generacija

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља