уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:55
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Инкубатор за опозиционог лидера

Пред Савезом за Србију следе два пута, док ће се Вучић држати политике: туђе гајим, своје чистим
Аутор: Александар Апостоловскипонедељак, 08.07.2019. у 14:09

Није узалуд Александар Вучић на седници Главног одбора напредњака оштро прозвао неке своје људе због ношења „шанел” и „валентино” торбица. Седница је била отворена за јавност, а уши је нарочито наћулио директор „Коридора” Зоран Бабић.

Он није прозван због торбица, већ летовања на Брионима. Како му је Вучић препоручио да нађе друга у Сопоту и провери да тамо случајно није пронађено море, опозиција је поново стекла погрешан утисак да тиме шеф државе и највеће политичке странке скреће пажњу са суштинских проблема у друштву.

Поново промашена процена дела опозиционог блока окупљеног око Савеза за Србију. Вучић је тиме желео да покаже две ствари: да је свестан да од опонената за њега много већу опасност представљају мангупи у његовим редовима, па им је, а то је оно друго, на затвореном делу седнице, највероватније, препоручио да испразне оно важније – садржај брендираних ташница.

Бахати градоначелници, Јутка који волка власт, Драгољуб Симоновић који не волка новинара, па му пали кућу, или Богдан Лабан, који желка да малтретира потчињене, могу представљати већу опасност по Вучића него разнолики идеолошки скуп опозиционе нејачи.

Отуда и трач да најмоћнији политички играч у земљи, задојен протестантском радном етиком, сваког јутра пали свећу за опстанак овакве опозиције, али код православаца, није тако неоснован.

Слободна зона и њен симбол, шатор, нестао је волшебно и путује Србијом, а екстериторију слободе надомак Председништва, у Пионирском парку, заузела је маргинална организација Герила, инсталирајући шаторчиће. Али тамо нема ни герилаца, ни извесног друга Мрког, који их предводи.

Да би шатор евентуално постао инкубатор за опозиционог лидера достојног да се супротстави Вучићу, неколико кандидата је морало да спава у њему месецима, а да не оду кући или на море. Замислите сцену: ујутру се умива из лавора, ради фискултуру, а потом држи ватрене говоре.

Зашто, дакле, опозиција – минус Воја Шешељ, Чеда Јовановић и Ненад Чанак, који су резултат савршеног експеримента, да мањински подржавају апсолутну већину – показује толику политичку незрелост и друштву онемогућава да се успостави каква-таква равнотежа моћи? Стварање таквог баланса допринело би развоју демократије и институција, а самим тим и слободи медија.

Осим што су шатор, као могући симбол рушења Вучића, преселили што даље од њега, а самим тим и грађане који би се окупљали око новог пребивалишта лидера Савеза за Србију, они су се одлучили и за бојкот парламента и избора. Далеко искуснији играчи, као што су Драгољуб Мићуновић и бивши премијер Зоран Живковић, сматрају такву одлуку губитничким потезом.

Како их је амерички дипломата Метју Палмер, вашингтонска мирођија у српској чорби последње деценије, а можда и дуже, позвао да се врате у парламент и учествују на изборима, а вероватно их није убеђивао да то учине, јер Марјан Ристичевић ипак нема урокљив поглед, јасно је да Амери желе да се политичка арена води у Скупштини.

На недавном пријему у руској амбасади било је приметно да међу званицама није било лидера опозиције који се залажу за бојкот, што значи да и Руси имају сличан поглед на догађања у Србији. Ипак је био позван један човек, Ђорђе Вукадиновић.

Он је учествовао у расправи о Косову у парламенту, што је иначе била још једна пропуштена шанса љуте опозиције да се у директном преносу, у ударном термину, гласно супротстави Вучићевој политици. Грађани би то свакако радије гледали него репризу „Срећних људи”.

Како Вучић то одлично разуме, у сваком од својих наступа који се, узгред, више не броје, јер ће и по томе престићи серије Синише Павића, обавезно помене имена Ђилас, Обрадовић, Јеремић, што потом разрађују таблоиди. Тиме он свесно креира тај тројац као кључне противнике, што ће рећи да их сам бира, док у сенци, готово неприметно, делује лидер ДСС-а Милош Јовановић.

Четрдесетдвогодишњи докторанд са Сорбоне и припадник 63. падобранске, наследник Војислава Коштунице, једва је видљив на скенеру истраживача јавног мњења, иако поседује све одлике лидера: образован на најпрестижнијем француском универзитету, припада несумњивој елити, а при том је, као бивши војни специјалац, довољно патриота да помири обе, располућене Србије.

Али, сорбонац Милош је, за разлику од пожељних елитиста, попут професора Јове Бакића, прослављеног по теорији револуционарне правде у којој ће он судити, али неће крварити на улицама, већ ће то препустити некима другима, за сада изван видокруга и Вучића и оних интелектуалаца који се залажу за нулту годину. Односно, за нови српски календар који ће почети одласком Вучића.

И када каже да презире елиту, Вучић је опет свестан да тиме одржава борбену готовост свог чврстог бирачког тела али и оних који га тек симпатишу, јер опозиција не схвата да радикализацијом политичке сцене и описивањем присталица вучићеваца као људи с недостатком зуба, махом предњих, који се, при том, купају суботом, али не сваке, улазе у сопствену мишоловку.

Наиме, Вучић се математички може победити само ако они који су гласали за њега одлуче да гласају против њега. Али неће заокружити оне који их сматрају глупанима или им најављују да ће их јурити по улицама. Не с еврима, већ с моткама.

Требало би да то знају макар академик Душан Теодоровић, архитекта Драгољуб Бакић или Сергеј Трифуновић, који својим иступањима све више збуњује самога себе, а потом и своје присталице.

Много више ће их изнервирати када је онај којег бирају окружен сарадницима у „шанелу”. Зато ће се Вучић држати политике: туђе гајим, своје чистим, док пред опозицијом окупљеном око Савеза за Србију следе два пута.

Ако наставе с оваквом политиком изгубиће се у „твитер” црној рупи, попут Саше Јанковића. Или ће отворити кафић, као Бели, са слоганом: „Еспресо пробо ниси!”

Други избор им је да изучавају победу Екрема Имамоглуа, новог градоначелника Истанбула. Пристојан и углађен, с пруженом руком ка Ердогану, чак је убедио и султана да му, у другом покушају, уместо мача, пружи своју.

 


Коментари6
1315d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Београђанин
Србија је у кризи још од 1918. када се жртвовао наш национални циљ зарад неке југословенске магле. Од тада тумарамо по мраку, срљамо кроз таму ... и срозавамо се све више и више са сваком новом генерацијом. Србији није потребан нови политичар већ нови приступ у вођењу државе и враћање нашим идеолошким коренима који су нам толико тога донели од Карађорђа па до Балканских ратова. Тада је Србија ишла из победе у победу, а данас?
Саша Микић
Зашто се народ Србије поистовећује са оним ко је њиме владао? 1918. године нико није питао народ шта жели. Да је Југославија била изнуђена била би конфедерација, а пошто је била досањани сан регента Александра да буде краљ велике државе то је и постала краљевина СХС и убрзо краљевина Југославија. Чак ни побуна 1919. и речи Живојина Мишића нису поколебали новог краља да се ''ратосиља'' дела територије у корист Хрвата. Узгред буди речено шта беше ''наш национални циљ'' 1918?
Препоручујем 15
Neveseli
Mnogo dobro izanalizirano. Apsolutno.. G. Vučić ne mora da brine za vlast dok opoziciju vode ljudi poput G. Đilasa, G. Jeremića itd. Oni prosto ne dozvoljavaju drugim, kvalitetnijm kritičarima da nešto urade. To uspevaju zato što imaju novac (svoj ili čiji već). G. Vučić i SNS mogu da padnu jedino zbog svoje arogancije i osionosti (kao što je pao DS na čelu sa G. Tadićem. Šta je SNS bio tada? Ništa. Zahvaljujući "radu" DS-a, SNS je došao na vlast. To bi i sada moglo biti ali.. potrajaće.
torbica "Hermès Birkin"
A sta bi tek Vucic rekao da je vidio neku gospodjicu iz "naprednjaka" sa torbicom "Hermès Birkin" od samo 48880 eura? Ko li ih kupuje ne znam, ali znam da je prodavica Hermès u Parizu vis-à-vis pariske metro stanice Sèvres Babylone.
Ljubisa Dragicevic
Ako sam dobro razumeo, ovde bi Imamoglu bio Sapic...
Саша Микић
Тешко. Народ има добро памћење и за таквог неког би требало да буде личност која није учествовала у претходним властима, јер је таквих народу доста.
Препоручујем 39

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља