субота, 17.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Шта доноси Макрон

Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 07.07.2019. у 09:00

Одмах да схватимо, то да би Француска могла да повуче признање Косова у домену је научне фантастике, то је плод наших лепих жеља и насловних страница брзих новина. Председник Макрон је можда увређен понашањем Рамуша Харадинаја, али домаћин Јелисејске палате добро зна одакле Рамуш вуче свој ставове. Француска ионако има доста проблема с Американцима, само им још треба и Косово да се додатно каче са Вашингтоном. Дакле, од тога ништа.

Ипак, остаје да се види како ће, и да ли ће уопште француски председник у Београду покушати да објасни седење Хашима Тачија у другом реду свечане бине у Паризу на прошлогодишњој прослави завршетка Првог светског рата. То хоће ли се Макрон осврнути, или неће на тај потез службеног Париза, можда ће нам рећи тек о садашњем политичком размишљању Француске кад је реч о јужној српској покрајини. Има ли промене барем у нијансама? Јер, званични став Париза је јасан, Француска је признала Косово.

Док чекамо Макрона, сетио сам се како је француски председник Жак Ширак хитно затражио да разговара са Билом Клинтоном једанаестог дана бомбардовања Југославије 1999. године. Француска телевизија емитовала је снимке погођене зграде Министарства унутрашњих послова Србије у Београду и Жак Ширак је затражио хитну везу са Клинтоном. Био је ускршњи викенд и француски председник се налазио у средњовековном замку, летњој резиденцији своје владе у Бресону на француској ривијери, где није постојала сигурна телефонска линија са Вашингтоном.

Функционери Беле куће одмах су послали тим за комуникације из америчке команде за Европу у Немачкој како би монтирали телефон „сту-3”, најсигурнији апарат те врсте. Тог дана Жак Ширак је саопштио Билу Клинтону да жели да заједно с њим и британским премијером Тонијем Блером учествује у свим кључним одлукама у рату НАТО-а против Југославије. Ширак је инсистирао да НАТО не сме да гађа мостове у Београду и да Французи имају право вета за гађање одређених мета. Клинтон је морао да пристане, Блер се бунио, али му није помогло.

Прошло је 20 година од агресије НАТО-а на нашу земљу, опет смо стратешки савезници са Французима, Србија опет воли Француску. То што су нас француски интелектуалци пљували 1999. године и касније, хајде да опростимо. Јер, да видимо како може да изгледа то наше ново стратешко партнерство са Француском. Да ли смо то због Косова дефинитивно разочарани у Американце, помало и у Немце, па би нам Французи ипак добро дошли? Да ли је стање српског и француског духа, заправо, идеалан терен за француско-српско стратешко партнерство? Борба између слободног тржишта и националне самосвести, па можда и ароганције?

Или можда Србија данас доживљава Француску као најозбиљнијег идеолошког противника Америке, где теза о „француској непослушности” иде наруку тезама следбеника новог светског поретка? Односно, када ми кажемо да је Србија кључна земља региона, колико то личи на одбијање Париза да је мондијализација незаобилазна, а француска посебност вечна? Колико су и Србија и Француска у очима Американаца архаичне земље оптерећене нетакнутим идеалом социјалне државе?

У САД чак и најравнодушнији телевизијски гледалац зна да је Француска земља која лимитира увоз америчких филмова, која покушава да искорени енглеске термине из свог речника и која мисли да већ у основној школи децу треба учити француској кухињи. Укратко, то је један тврдоглав народ који упорно плива супротним токовима културе и економије, затворена влада која брани својим грађанима да уживају у понуди сензуалних задовољстава и да једре на заносним таласима трговине, нација надобудних чангризала, одлучна да поквари угодну америчку музику за коју цео свет гори од жеље да је чује. Било да се говори о сарказму париског келнера када вам доноси кечап, или о социјалним радницима који настоје да ублаже ефекте светског капитализма, све је то исто: са оне друге стране Атлантика борци новог светског поретка не могу одолети да помешају стереотипе и економске крсташке ратове. И зато се сваки нови савез Француске и изван франкофоних земаља у Вашингтону пажљиво процењује управо у контексту између глобалне демократије и француске ароганције. Француска „тежња ка величини”, „претерана умишљеност”, „француски его”, француски синдикати који „поносно носе рите исцрпљеног социјалистичког сна”... Значи ли то да су Французи и Срби упорни у томе да се супротстављају моћном току историје?

Да, али и у таквој Француској бејзбол качкети, патике, амерички филмови и музика представљају референтне вредности већине француске деце, иако би, наравно, било превише смело тврдити да је масовна култура обавезно и израз укуса јавног мњења. У томе су Французи и Срби можда и слични: ролери испод Ајфелове куле и ролери испред парламента Србије знак су да младост Француске и младост Србије прихватају светско тржиште, и да се не плаше да троше нове културне производе без обзира на прошлост.

С друге стране, вести из Француске личе на басну о предностима светског капитализма, исто тако просвећену као и реклама за неког произвођача компјутера. А „бунтовна” младост, и српска и француска, постаје исто толико егзалтирана као весели снови смишљени у „Најкију”, „Рибоку”, „Кока-Коли”.

Јер, ми волимо Француску...


Коментари78
9d6ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mare
Makron u Srbiju dolazi zbog ekonomije pre svega. Francuska je dugo već bez većeg uticaja na Balkanu,Nemačka je od evropskih zemalja jedina koja se ovde nešto pita. Makron želi snažniju ulogu Francuske na Balkanu ali i u celoj Evropi.Reč je o prestižu i iskazivanju snage velikih evropskih zemalja. Videćemo da li će Makron odabrati Srbiju kao najvažnijeg partnera na zapadnom balkanu,to je najverovatnije jer uz Srbiju uvek ide i Republika Srpska.Interesi..Nema ljubavi i bratstva...
Mirko
Apsolutno ništa jer on Srbiji ne može ponuditi ništa osim pokazat koliko je njegova politika i moć pod uticajem Amerike i krupnog kapitala. A što se tiče njegovog odnosa prema srbiji to je pokazao odnosom na proslavi u Parizu prema predsedniku Srbije.
Jovo
Ako niko nije hteo s nama neko bi se trebao dobro zamisliti zašto. Tražiti neprijatelje svuda oko sebe a sebe smatrati bezgrešnim je u psihologiji poznato kao poseban fenomen. Stanovnici Falkladskih otočja na referendumu odlučiše referendumom da žele ostati pod britanskom krunom a ne Argentinom koja im je je dvorište. A mi htedošmo sve silom.
Леон Давидович
Сасвим очекивано да ће становници пореклом из Британије пожелети да остану под покровитељством те државе, а не да припадну држави у којој живи други народ и говоре други језик. Али када су Срби у време еаспада Југославије пожелели да они остану заједно једни са другима јер су заједно били од 1918. свет им то није одобрио већ је стао на страну сепаратиста,
Препоручујем 8
Vujisic
Odakle vam sve to da Srbi postuju Francusku i da nesto ocekuju od Makrona? Mi jako dobro znamo sta je sta i ko je ko.
Srboljub Tudej
Шта доноси Макрон - Nista, ali odnosi iluzije!
Matko
Pa to i jeste ono što nam treba! Iluzionistima trebaju iluzije a ne stvarnost.
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља