уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:15

Инвестициони циклус и још понешто

Аутор: Војислав Гузинасреда, 10.07.2019. у 18:00
(Фото Пиксабеј)

„Извоз порастао за 8,3 одсто.” Овако саопштена вест баш лепо звучи и остаје у сећању већини, а то је, вероватно, и циљ таквог наслова. Ретко ко чита шта даље пише. А пише црно да не може црње. Извоз је за пет овогодишњих месеци у односу на исти период прошле године, повећан за 8,3 одсто, а увоз за 10,8 одсто. Даље следи да је петомесечни дефицит у робној размени са иностранством повећан за 18,8 одсто и достигао 2,5 милијарди евра, а покривеност увоза извозом пала са 75,6 на 73,9 одсто. Ако би дефицит и до краја године растао истим темпом, што је вероватно, јер се негативни тренд усталио, био би већи од прошлогодишњег (5,6 милијарди евра) за још једну милијарду евра. Лоше, много лоше.

Е, није лоше, говоре званичници, јер следи друга лепа вест. „У 2018. години 3,5 милијарди евра страних инвестиција.” Стварно значајна сума, скоро невероватна. Кад се таквом девизном приливу по основу страних инвестиција дода и више од три милијарде евра дознака из иностранства од „гастарбајтера”, премашићемо сав вишак и потребног и непотребног увоза, па се, вероватно, може очекивати и нова вест која се добро прима, да Србија први пут у „новијој историји” има, поред суфицита у буџету, и суфицит платног биланса. О високим девизним резервама да и не говоримо.

Вест о страним инвестицијама је дакле, лепа, а стварност у погледу наших инвестиција, забрињавајућа. Од ових 3,5 милијарди евра страних инвестиција једва је нешто мањи дефицит укупних инвестиција у односу на потребни ниво инвестиција (25 одсто БДП-а) који би омогућио висок и одржив раст БДП-а зарад прикључка економски релевантним државама. А дефицитарни смо управо у инвестицијама које подижу квалитет запослености (веће коришћење скупљег живог рада) и дижу извоз, а смањују потребу за увозом. Речју, које увећавају учинак сопствених капацитета и ресурса, што је и сврха инвестиција. Ефекат високих страних инвестиција у нас је управо супротан. Расте заступљеност јефтинијег живог рада и увозни садржај и инвестиционих и потрошних добара.

Трећа, најновија вест гласи: „Од краја године покрећемо нови инвестициони циклус вредан од пет до десет милијарди евра, који ће трајати четири или пет година”. Мало је оних који ову вест нису регистровали, јер је заиста високофреквентна, а, вероватно, још мање оних који су помислили колико је необавезна и у погледу рока, а поготово вредности. А није ни чудо што је тако срочена. Реч је о намери улагања у јавне инвестиције које су у надлежности државе. Да би те инвестиције биле стварност и биле сврсисходне, није довољно да председник државе схвати да смо у озбиљном инвестиционом дефициту. Потребно је да држава, а ова то не може, створи предуслове да јавне, па и све друге инвестиције имају пред собом циљ. Рецимо, инфраструктурне инвестиције у пољопривредним подручјима, иначе преко потребне, имају смисла ако је препознатљивом стратегијом развоја, које, нажалост, немамо, предвиђено да развој пољопривреде подразумева развој прехрамбене индустрије и сеоског туризма, да подразумева укрупњавање пољопривредних газдинстава уз адекватну кредитну подршку обнове пољопривредне механизације, што, пак, захтева социјално збрињавање остарелих сеоских домаћинстава у замену за приходе које су остваривала на продатом земљишту. У супротном, нови сеоски путеви би послужили да деца из града и иностранства не уништавају кола кад одлуче да обиђу родитеље.

Најзад, јавне инвестиције се финансирају из буџета. Или из вишка остварених буџетских прихода над осталим буџетским расходима, или на терет дефицита буџета, значи задуживањем државе код страних и домаћих банака и инвеститора у државне хартије од вредности. На значајније вишкове буџетских прихода по основу значајнијег раста БДП-а није реално рачунати са оваквом привредом и у структурном и власничком смислу, па је једна од опција даље подизање ефикасности пореског апарата ради идентификације и опорезивања досад неопорезованих прихода. Има смисла и најава министра финансија да се растерећује расходна страна буџета заменом скупих доларских задужења државе јефтинијим, али су за то сада шансе много мање него претходних година, када су камате на светском финансијском тржишту биле веома ниске. Са новим задуживањем на овом нивоу ефикасности и издашности српске привреде ушло би се у озбиљан ризик задужености. Јавни дуг у овом моменту износи 23,745 милијарди евра, што је за свега 1,08 милијарди евра мање од максималног дуга с краја 2016. године и поред елиминисања енормног буџетског дефицита (2,2 милијарде евра) и уласка у суфицит буџета. Може се рећи да и на том плану ствари стоје знатно лошије од оног што свакодневно слушамо.

Економиста, Београд

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари6
27470
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Pred ''javnih''- postoje ''privatni dugovi''. To su ukupni dugovi domacinstva i preduzeca . Oni su vazniji za zaposlenot, ekonomski rast i dohotke. Kako to da ih niko u Srbiji ne pominje?
Dragan
Odlična analiza. Autora preporučuju činjenice koje je naveo.
Jovan Aleksic
Analiza namenjena onima koji ne zele da veruju sopstvenim ocima, i izbroje sva gradilista oko sebe, kilometre novih puteva, uporede svoju platuu danas i pre nekoliko godina... Najzad, sta preporucuje autora, jednog od hiljada i hiljada domacih ekonomista, da daje vrednosne analize najvise drzavne eekonomije? Zar to nije posao eksperata sa ogromnim iskustvom, i analiticara sa brojnim referencama, iskustvom, znanjem i preporukama?
Иван Грозни
Економска анализа се заснива на бројчаним показатељима, а не на веровању својим или туђим очима. А бројчани показатељи говоре да смо код најважнијих економских параметара у приличном заостатку за земљама у окружењу. О ЕУ да не говоримо.
Препоручујем 20
električar
Svaka vlast je nezajažljiva ... Nema nameru da "stane" dok je neko ne smeni ... A onda, istog, momenta, kreće beskompromisna borba za povratak na vlast ... Država je u svakom pogledu najjača firma u zemlji, sa izuzetnim "mogućnostima" za one koji u njoj rade za narod ...
Саша Микић
И да додам: ''Власт је најјача дрога.'' како је неко једном рекао.
Препоручујем 8

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља