среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:14

КОНУС: српски се учи у школама, не на факултету

Није проблем у малом броју часова, већ у педагошким методама изучавања српског језика и ставу младе генерације, која одбија да чита, сматра проф. др Драган Домазет
Аутор: Вишња Аранђеловићуторак, 02.07.2019. у 19:52
(Фото А. Васиљевић)

Конференција универзитета Србије (КОНУС) подржава борбу за очување српског језика, али истовремено сматра да место за учење матерњег језика нису факултети, већ основна и средња школа, закључак је седнице овог тела.

Председница КОНУС-а Иванка Поповић, ректорка БУ, истакла је да они подржавају да се на универзитетима уведу курсеви који се баве вештинама комуникације, као и да факултети који образују васпитаче и професоре преиспитају студијске програме.

Ово питање нашло се на дневном реду јер је на адресу КОНУС-а стигло писмо Одбора за стандардизацију српског језика САНУ у којем се указује на лош статус српског језика и чињеницу да факултетска диплома није гаранција функционалне писмености.

Ставови чланова КОНУС-а о овоме током расправе су били поларизовани, па је тако проф. др Мића Јовановић рекао да сматра да „не треба тиме да се баве”, док је проф. др Милија Зечевић истакао да је „неопходно да се афирмише српски језик”.

– На овај начин онда би требало тражити да се на факултете уведе све оно што је пропуштено у ранијем образовању, попут лепог понашања или здравог начина живота. Не можете, рецимо, на Машинском факултету тражити да се учи српски језик – казао је проф. др Дејан Мадић.

Будући да није присуствовао седници, у вези са овим проф. др Драган Домазет присутнима се обратио писмом, наводећи да се функционална писменост и учење српског језика завршавају са матуром, као и да сматра да није проблем у броју часова српског језика, будући да је у средњим школама уобичајено да их је пет.

– Проблем је вероватно у педагошким методама изучавања српског језика, а и у општем ставу младе генерације, која је одбојна читању књига и усавршавању сопственог познавања језика. На нашем универзитету Метрополитен сви студенти имају предмет „Професионална комуникација”, у којем студенти уче и примењују методе писане професионалне комуникације, јер је то нешто што им недостаје. Више од тога наши програми не би могли да прихвате, јер су већ оптерећени многим предметима – пише проф. др Дарко Домазет.

Осим о проблему са којим се суочава српски језик, КОНУС је расправљао и о још једној горућој теми – борби са плагијатима међу докторским дисертацијама. Наиме, одлучено је да се затражи помоћ Министарства просвете како би се купио софтвер за проверу докторских дисертација, будући да је реч о инвестицији за коју, како кажу, универзитети немају довољно финансијских средстава.


Коментари24
c441d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Видоје
Ово је тачно. Ако до факултета стижу функционално неписмени, факултет их сигурно не може описмењавати. Право питање је: зашто до факултета стижу полуписмени?
Пантелија
12 година организованог учења српског језика је сасвим довољно уз могућност самосталног доживотног усавршавања као и у свим осталим областима. Мени све ово личи на лобирање одређених интересних група попут оних које су некада у универзитетску наставу као обавезне предмете уводили "Марксизам и самоуправљање" или "Основе народне одбране", на уштрб стручних предмета али на корист појединаца који су се добро омастили.
Kсенија
Број полуписмених је огроман. Очигледно је да основна и средња школа не чине довољно. Упоређивати било који други предмет са матерњим језиком само показује степен неразумевања овог проблема. На жалост, велики број такозваних академских грађана и по окончању студија не могу да се похвале писменошћу. Медији такође имају великих проблема са језиком, ипак, мало који запошљава лекторе. Они који не виде то као проблем само доприноси његовом продубљивању.
Препоручујем 8
Е мој буразеру
Куда си ти загазио, па бркаш језик и марксизам, свака ти част на коментару!
Препоручујем 4
milic
Svakako se jezik treba uciti u svim nivoima skolovanja,a usavrsavati u kompletnom zivotu posebno u poslu.Skoro sve firme i nase i strane su iskljucivo u latinici i koriste strane nazive a ne nase.Treba da budemo svesni da u sverama zivota,nasi ljudi zaboravljaju i odustaju od naseg jezika i pisma.Cinjenica da previse volimo prokletinju,kako ja nazivam novac,je u nasem pristanku da se odreknemo od mnogo stvari naucenih u svim nivoima skolovanja.To je cesto nova vrsta ne seksualne prostitucije.
Александар Ђикић
У Великој Британији, енглески језик је обавезан на сваком пријемном испиту. Уз њега се полажу: математика, хемија, биологија... или шта већ који факултет захтева, али је енглески обавезан. Такође на првој години студија се учи енглески. Они сви знају енглески, али Academic English је нешто друго, и то се мора.
Пантелија
То је сасвим разумљиво када су у питању Енглеска и Канада због великог броја миграната. Положен тест на пријемном испиту из енглеског језика је гаранција да ће кандидат бити способан за потпуно схватање изложене стручне материје независно од тога који факултет уписује.
Препоручујем 1
Bosa S
Tako je i u Kanadi. Jezik je na prvom mjestu kod upisa na fakultete.
Препоручујем 8
Љиљана Петровић
Неопходно је! Језик је жив, правопис се мења. Током школовања обавезно, а тиме би требало да се стекне навика да се и након тога прати његов развој. Дакле, чак и да смо у свим сегментима образовања беспрекорно савладали материју (што, знамо одлично, није случај), потреба за усменим и писменим изражавањем у складу са језичким стандардом је основна одлика писменог човека, поготово интелектуалца. На тај начин се превазилази владајући оскудан речник, јер се у стању полуписмености не може упознати бо

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља