петак, 19.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Заборављено село Трипкова

​На само 12 километара од Златибора, највећег туристичког турбоцентра Србије и новокомпонованог средишта нових богаташа, остали су најстарији чланови породица, оболели и усамљени
Аутор: Владимир Првуловићсубота, 06.07.2019. у 18:00

У оквиру племените акције спасавања напуштених села у нашој Србији, желим да вас упознам са селом Трипкова, које полако одумире заборављено од свих, иако има богату историју, а донедавно и културни и уметнички живот и добре пољопривреднике и домаћине. На само 12 километара од Златибора, највећег туристичког турбоцентра Србије и новокомпонованог средишта нових богаташа, Трипкове се изгледа ретко ко сећа.

Ово село са око 350 становника, на надморској висини од 750 метара, идеално је за прави одмор велеграђана изморених темпом и стресом и налази се на само четири километара од скретања пута за Тару и Мокру Гору. У њему, на кротким зеленим брдашцима, живе златиборске породице Тошанића, Вермезовића, Стојановића, Џинића, Антонијевића, Савића, Радошевића, Дузмића. Од немачке одмазде током два рата у Трипковој су уточиште налазили бројни Београђани, укључујући и породицу покојног академика Владете Јеротића. Из Трипкове су признати професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић, познати фудбалер Партизана, сада тренер у Јужној Африци Владе Вермезовић, аутор уметничког „тифани” стакла Велимир Тошанић. Одатле је рекордер у производњи млека Душан Лазовић, чију традицију наставља „Фарма Милана Лазовића”, произвођач свежег меса и сухомеснатих производа Радован Танасијевић Чава, Стефан Јовановић, узгајивач специјалне расе оваца „ил д’франс”, али и многи други домаћини. Сеоским туризмом са срцем и душом, у ваздушној бањи и на домаћој храни, бави се награђивана Емилија Тошанић, али и неколико других породица. У чему је онда проблем? Зашто Трипкова одумире, заборављена од власти, али не и од пријатеља?

Нажалост, у некад имућним кућама углавном су остали најстарији чланови породица, оболели и усамљени, а најмлађи и најспособнији су сишли у пренасељено Ужице. У Трипковој је, пре десетак година, током лета бујао културни живот, а село било пуно наших и страних туриста и учесника међународних културних приредби. Организовано је Културно лето (2003–2008) под покровитељством општине Чајетина, са ликовном и филмском колонијом, међународним семинаром српског фолклора, чији су учесници били заљубљеници у наш фолклор, од Кине до Француске, Немачке и скандинавских земаља. У школи су организоване трибине и стална изложба уметничких радова од стакла радионице „Тифани Тошанић”, обновљен је манастир Рујно, изграђена и осликана Црква Свете Недеље, освештана 2003. Изграђена је модерна летња позорница на којој су одржаване фолклорне и музичке приредбе, организоване су посете до недалеког језера Врутци, али и до Таре, Мокре Горе, Андрићграда у Вишеграду... Трипкова је имала редовну аутобуску линију до Чајетине, продавницу у центру села, уређену пространу школу и асфалтни пут од магистрале до села. Село је кључало животом и младошћу, а посетиоце одушевљавало гостопримством, бритким хумором и бистрином сељана. Предиван ваздух, спас од летњих спарина са свежим ноћима, домаћи кајмак, сир, гибаница, кисело млеко и пршута су се подразумевали. Зашто је све стало и зашто се има тужан утисак да се живот иселио из Трипкове?

Осим одласка младих у потрази за градским животом, Трипкову су задесили заборав и небрига општине, која се углавном бавила промоцијом индустријског туризма на Златибору. Најпре је укинута школска аутобуска линија, што је сељане Трипкове одсекло од важних путева. Затим је укинута једина добро снабдевена продавница, што значи да су сељани за све неопходне потрепштине морали да одлазе до Чајетине, Ужица или Златибора. Затим је, због помањкања деце, 2015. укинута и школа, што је преостале младе родитеље отерало из Трипкове. Као последица, укинуте су све културне и уметничке манифестације. Једино преживљава радионица уметничког стакла Тошанић. Догодила се и еколошка катастрофа загађења блиског језера Врутци, чијом се водом за пиће снабдева Ужице. Акција спасавања језера механизацијом и тешким камионима трајала је месецима и уништила пут до Трипкове. Обећања да ће надлежни обновити пут била су само обећања. Сада се најављује да ће ускоро почети реконструкција пута. Хајде да видимо. У међувремену, дижемо глас да се Трипкова отргне од заборава и настави да живи пуним плућима.

Редовни професор универзитета


Коментари2
738d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... hvala profesoru i Politici za ovu neveselu pricu ... a ima bas mnogo takvih sela sirom Srbije,da ne govorimo o regionu od Knina do Kladova i od Subotice do Djevdjelije gde znamo sta se sve izdogadjalo i jos traje ... nece biti lako da se ovo okrene u drugom pravcu ...od zaborava ka ponovnom ozivljavanju sela i provincije ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља