уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:55
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Наша мала махала

Земљаци из Истанбула, после победе опозиције, певали су стари хит Наде Топчагић „Јутро је”, док Митар Мирић може пресудно утицати на председничке изборе у Хрватској
Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 30.06.2019. у 21:00

Само су наивци могли да помисле како ће истанбулску победу Екрема Имамоглуа његови бирачи прослављати уз Бијонсе или Стонсе. Ишчекујући ново јутро које је обасјало Турке, осим једног човека, Реџепа Тајипа Ердогана, становници Јилдирим махале славили су уз народњачки класик Наде Топчагић „Јутро је”. Махалу зову Балканска. А како ће другачије када у њој живе Бошњаци из Рашке, Сјенице, Тутина, Новог Пазара, Рожаја, Бијелог Поља и Турци, пореклом из Македоније. Насељавајући се последњих деценија, створили су енклаву са око 200.000 становника у којој се говори истим језиком, једу пите и баклаве, а слави се и тугује уз мелос који друштвена елита толико презире, те се ишчуђава одакле сад масовно певање Надиног хита усред Стамбола града.

Чинило се да је слава Наде Топчагић избледела, али је масовно певање наших земљака српског фолк евергрина постало светска вест у располућеној Турској. Поново су се, дакле, обистиниле речи Милке Планинц, прве жене премијера црвене Југославије. Председница Савезног извршног већа говорила је да ће бити упамћена по епохи Лепе Брене и њених следбеница. Југославија се заиста распала као хармоника дугметара Саше Поповића која му је испала из руку и треснула о под, али музичка империја наставила је да апсолутистички влада свим њеним територијама, ширећи своју империју и на околне земље. И на нашу малу, истанбулску махалу.

Драган Стојановић

Није ли, уосталом, Ивица Дачић весело певао султану „Осман-агу”, на свечаној вечери у Београду. После победе Имамоглуа, којег многи виде као наследника доскора неприкосновеног владара Турске Ердогана – мада је за такве процене још рано, јер је Реџеп играчина који је преживео много снажнији удар, онај војни – телефоном га је позвао Александар Вучић. Сасвим је сигурно да му је пружио подршку. Могуће је да је Вучића, у мистичном свету политичке постмодерне, Ердоган упитао где је Ивица, како би преко спикерфона чуо још једну ствар Наде Топчагић из 1982. године која је обележила њену каријеру. Балада „Треба ми раме твоје” деловала би тако утешно.

Вучић и Дачић би Ердогану, ради подизања самопоуздања, препоручили још једну народњачку химну. Певају је навијачи Звезде и репрезентације Хрватске, деца на великим и малим матурама, Милорад Додик лично, кад зграби микрофон, а управо та песма, како најављују загребачки мејнстрим медији, може пресудити председничке изборе. „Не може нам нико ништа, јачи смо од судбине”, стихови су који су претворили Митра Мирића не само у кафанско, већ и митско биће које омамљује својим песмама, а шокира дизајном: кошуљу копча од стомака надоле, а шишке равна лењиром.

Како Тарми Рићми, како га назива урбана популација, која га је прихватила као суперхероја турбо-фолка уздигнутог изнад свих музичких и културолошких жанрова, може пресудити ко ће становати на Пантовчаку и хоће ли угрозити кандидатуру за други мандат Колинде Грабар Китаровић? Сумња се, наиме, да председница Хрватске јавно слуша Томпсона и пушта његове усташке песме својој дечици уместо успаванки, ваљда да би могли да кажу – За спавање спремни – а тајно, заносно плеше, док Здравко Мамић Мамињо, творац Динама и фудбалски мешетар, на коленима у трансу пева Митров народњачки еп о народу јачем и од судбе клете. Али мањи је проблем за политичке спин докторе то што је Мамињо бегунац од закона. Збрисао је из Загреба у Међугорје, а толико је богобојажљив да је затражио од Госпе да му буде јатак. Молба му је услишена. Колиндин проблем, уколико се, наравно, снимци појаве, биће тај што је ђускала уз песму Митра Мирића, српског народњачког треш фолкера.

Како је аферу закотрљао Владимир Шекс, ветеран ХДЗ-а, превејан у подземним параполитичким играма, од Титовог, до Туђмановог доба, а краткотрајно је био и Колиндин саветник, па га је она шутнула, сива еминенција владајуће странке и правосуђа, одлучио се на освету. Било је довољно да наговести зашто је 2016. године смењен шеф хрватске тајне службе СОА Драган Лозанчић, на изричит захтев председнице и без консултација с тадашњим премијером Тихомиром Орешковићем. Испоставило се да су хрватски обавештајци обрађивали несташног Мамиња који је 2015. године направио рођенданску журку за Колинду, а да она није имала појма да њена служба снима забаву.

Митар Мирић може да мирно попије виски, поправи шишке и планира нове тезге у шаторском свету, где ће га гости китити еврима и ударати, како сами себе, тако и остале, пивским флашама у главу. Његова ванвременска песма може изазвати унутрашње немире бранитеља, најутицајније интересне групације у Хрватској, чији гласови пресудно утичу на сваке изборе. Узгред, кад бранитељи попију по коју више утишавају Томпсона и слушају Митра. Као што наши земљаци у Јилдирим махали нису славили уз турске велике музичке звезде, већ су чекали излазак сунца над Босфором уз Наду.

Спојивши неспојиво, хард-рок и колце, гуњ и Армани, Версаће и раднички комбинезон, створен је опчињавајући и уклети мелодијски микс. Заправо, није реч о музици, већ идеолошком правцу заснованом на тако једноставној ствари: пусти ноте, дај народу шта тражи! И ма како политичке елите инсистирале на различитостима, фолкери су разобличили национализме. На рефрене Наде Топчагић или Митра Мирића једнако се наћуле Еустахијеве тубе. Како у Београду, тако и Загребу, Љубљани, Сарајеву, Скопљу, Подгорици, све до истанбулске „Балканске махале”. И гле чуда, сви они хорски певају рефрене на истом језику, а није енглески!


Коментари2
dfc97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

branislav popović
Pokušaj autora da bude duhovit.
Bolero
Bravo !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља