уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

За индекс на стоматологији боре се четири средњошколца

Гужва је и на медицини, ФОН-у, математичким и техничким факултетима, физичкој култури, али ове године приметно је слабије интересовање за електротехнику, пољопривреду и друштвене науке
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићуторак, 25.06.2019. у 19:29
(Фото Д. Јевремовић)

Трка за 51.000 академских места на првој години основних и интегрисаних државних студија почела је пријављивањем на седам универзитета у земљи, а свршени средњошколци полагаће пријемне испите до краја ове седмице. Судећи по пријавама, интересовање будућих бруцоша за друштвене науке приметно је смањено науштрб математичких, техничких и факултета медицинских усмерења. Оваква слика највидљивија је на Универзитету у Београду, који је, са 31 факултетом, и највећи у земљи, а слично је у на осталим универзитетским центрима.

Убедљиво најпопуларнија високошколска установа је Стоматолошки факултет у Београду, где на једно место конкурише 3,8 средњошколаца. Вицешампион у популарности је Факултет организационих наука, на којем 2,6 будућих бруцоша конкурише за један индекс. На Медицинском факултету тај однос је 2,3 кандидата на једну столицу у амфитеатру, док је на Факултету спорта и физичког васпитања 2,2, а на Математичком факултету 1,7 заинтересованих за један индекс. Са 1,6 кандидата на једно место, интересовање на Фармацеутском факултету једнако је оном које влада на Машинском, који је ове године по популарности претекао Електротехнички, где се за једну столицу такмичи 1,5 будућих студената.

Проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета, истиче да ће та разлика тек да буде већа, јер реалност показује да су машински инжењери креирали највише ствари које човеку олакшавају живот.

– У свему има нових знања из технолошко-металуршких области и електротехнике, тако да колеге са других сродних факултета не схватамо као ривале, већ једни друге подстичемо да сваке године будемо бољи – објашњава Митровић.

С друге стране, највише слободних места – 436, остало је на Пољопривредном факултету, што је готово половина понуђених академских столица. Велики мањак заинтересованости међу бруцошима бележе и Географски факултет, на којем 180 средњошколаца конкурише на 310 места, као и Филолошки факултет, где су остала 394 слободна места. На Физичком факултету није попуњено ни пола квоте, док је на Шумарском у старту остало 190 упражњених академских столица. Да ли ће их бити и више – зависи од резултата пријемних испита, који ће се у свим установама окончати до 30. јуна, а већ наредног дана биће објављени прелиминарни резултати овогодишњег уписа.

Према одлуци Владе Србије, за најуспешније на ранг-листама за основне и интегрисане академске студије и основне струковне студије на високим школама од октобра ће бити обезбеђена 29.423 буџетска места на универзитетима у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Приштини, Новом Пазару и Универзитету уметности у главном граду. Од тога је 6.734 места која се финансирају из буџета на 44 високе школе струковних студија у земљи. Универзитет у Београду отвориће врата за око 15.600 академаца на 98 основних и интегрисаних академских програма. Од тога су 9.544 буџетска места.

Како потврђује и проф. др Петар Булат, проректор за наставу Универзитета у Београду, приметан је скок интересовања свршених средњошколаца за биомедицинске науке. Булат, који је и редовни професор Медицинског факултета, каже да у тој установи годинама примају велики број средњошколских пријава, али да у последњих десет година није било оволико пријављених као ове уписне сезоне.

– Стоматологија ове године бележи рекордно интересовање, а приметан је и скок популарности Фармацеутског факултета. Најмање је пријављених на ветерини, али и они бележе већу заинтересованост будућих бруцоша. Сматрам да је разлог за оволику популарност биомедицинских наука у чињеници да су кандидати проценили да уз дипломе ових факултета иде и већа могућност запослења – објашњава Булат.

Додаје да ће у другој седмици јула организовати састанак свих продекана за наставу, после чега ће саставити целовити утисак са овогодишњег уписа. Проректор за наставу највећег универзитета у земљи такође примећује скок интересовања за Машински и Математички факултет у Београду, као и осипање пријава за академске установе друштвеног усмерења.

– Мислим да је разлог у томе што постоји и велики број приватних друштвених факултета, док у приватној сфери немамо прави пандан за медицински, стоматолошки, фармацеутски и машински факултет, на пример. Поента је једноставна. Приватници оснивају академске установе за образовање студената из области друштвених наука, попут правних и економских факултета, јер за њих нису потребне велике инвестиције, као за оснивање електротехничког факултета, на пример – појашњава Булат.

Највеће интересовање за бруцошки индекс у последњој деценији Медицинског факултета, међутим, није захватило и смер сестринства, на којем од ове године, поред 28 самофинансирајућих, постоји и 20 места финансираних из буџета.

– Нажалост, ни то није подстакло интересовање, јер се за полагање пријемног на овом смеру пријавило само 12 кандидата – истакао је Булат и додао да верује да ће буџетска места бити попуњена студентима који не успеју да упишу медицину.

На констатацију да бруцоши можда не желе да студирају за диплому медицинске сестре, коју им може обезбедити и средњошколско образовање, Булат је истакао да сматра да и докторе и сестре за Медицински факултет везује жеља да помогну човеку и да није то разлог недовољног интересовања, већ касно увођење буџетских места и недостатак времена да информишу будуће бруцоше о томе.


Коментари3
db8f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран
Ми смо колонија која џабе школује стручњаке за богате. Последњих шест година је, према подацима ОЕЦД, Србију напустило 586.000 људи. Од тога око 90.000 високошколски образованих и 7.500 доктора наука. Процена је да у Србији једна високошколска диплома, по уложеним средствима за њено стицање, вреди око 300.000 ЕУ. Коментар је непотребан.
Saradžogla
Ne bih bio stomatolog ni da imam platu 5 hiljadarki evra!Ni u ludilu koliko je to grozan posao!Eto,i to neko mora da radi!
Gliga
U Kini je prva intervencija robota u stomatologiji izvršena 2017. U Americi je FDA odobrila upotrebu robota „Yomi" u iste svrhe. Takođe se gase odeljenja radiologije na koledžima jer veštačka inteligencija upoređuje milione snimaka u realnom vremenu i razlikuje nijanse sive koje ljudsko oko ne može razaznati. A mi!? Objasnite toj deci da će kad završe fakultet, u najboljem slučaju, opsluživati automatone i robote. Bar neće biti redova : /

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља