среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:08

Имаш државу, врати стан

Аутор: Владимир Вукасовићнедеља, 23.06.2019. у 20:00

Кад сте већ господари Европе, као што за Немце важи да јесу, старо је правило да не можете бити краљ и у сопственој кући. Некада су виспрени мајордоми били ти који су држали кључеве дворца, у једном чувеном случају преузимајући га потпуно и заснивајући династију у којој су поникли Карло Велики, Свето Римско Царство, чију су срж чиниле данашње немачке територије, и први средњовековни обриси уједињене Европе. Садашњица је таква да су, рекао би неки десничар, жене и деца та „послуга” која је себи узела превише слободе, па „поштени Немац” у овом засад још либералном добу на Западу, које влада у Берлину мање-више покушава да одржи, не сме господарити унутар сопствена четири зида. Али, није то разлог из којег просечан Немац није газда у свом дому него то што, уместо дома, има само газду, то јест станодавца.

Берлинска четири зида и кров: Висина кирија у немачкој престоници досегла је такав ниво да градске власти намеравају да је за 1,5 милиона станова замрзну на пет година. За ту левичарску коалицију ово је ваљда реалистичан компромис у односу на петицију од пре неколико месеци којом се тражило да се из берлинске јавне касе откупи и на располагање за јефтиније изнајмљивање стави известан број станова из огромног фонда који су себи намакле компаније за издавање некретнина, створивши оскудицу стамбеног простора и услове за дизање закупнина до астрономских размера.

Кад су последњи пут на Западу, конкретно у САД, замислили да станове и куће учине доступнијим, можда не ради обичних грађана колико у име банкарског профита, кредити без покрића, давани у вери да ће вредност некретнина вечно скакати, надограђивали су се док шпекулативни мехур није пукао и покренуо лавину глобалне економске кризе. Тврдо капиталистички метод да се сви скуће пропао је, за овај левичарски берлински начин ћемо видети да ли ће од њега ишта бити, али је разложно претпоставити да се, ако и успе у ограниченом, градском опсегу, неће претерано ширити како не би угрозио корпоративне дивиденде.

У оном пропалом комунистичком експерименту званом СФРЈ била је покренута акција којом су се функционери, обогаћени захватањем из јавних фондова, позивали на скромност под паролом „Имаш кућу, врати стан”. Мука просечног грађанина Запада да дође до свог дома без падања у дужничко ропство само је један од симптома пада животног стандарда због којег је цео политички и друштвени систем тог дела планете у грчевима. Слободе на Западу цветају, грађанин је, за разлику од поданика у остатку света, тај који одлучује о судбини сопствене државе. Лични кров над главом био би му чист вишак. Имаш државу, врати стан.

Молитва за Мухамеда Мурсија (на слици коју држи жена) пред египатском амбасадом у Анкари
(Фото: EPA-EFE/STR)

Запад нема алтернативу: За то време, у не тако богатим деловима света, умро је бивши председник који је победио на првим слободним изборима у својој земљи, борио се с регионалним противницима који су уживали заштиту Запада, био и изнутра оспораван као аутократа који је уништио националну економију, напослетку збачен и стављен на суђење, током којег је издахнуо од срчаног удара, његове присталице кажу: зато што му је ускраћивана лекарска нега. Није реч о Слободану Милошевићу, како би то помислили многи у Србији, него о некадашњем египатском лидеру Мухамеду Мурсију, око којег се такође већ ствара култ мученика.

Смрт Мурсија пала је у симболичном часу, када се и нови налет „арапског пролећа” гаси у Алжиру и Судану, где војни естаблишменти не дозвољавају промену власти. У арапском свету правило је обрнуто од западног: барем док је новца од нафте и других природних блага било, станови и остало неопходно за живот држани су јефтинима, заузврат се од грађана очекивало да препусте државу и не питају ништа.

Запад, регионалне силе, Русија и Кина, из својих економских и политичких интереса, такође ћуте. Некима од њих се не свиђа преседан да се власт руши уличним протестима кад већ неће да организује поштене изборе. Никоме се не допада ни алтернатива какву је „арапско пролеће” махом изнедрило, националистичка с извесним еманципаторским потенцијалом, али и подстицана споља, од сила ривалских онима које сад имају утицај у тим државама, као и исламистичка, склона сурвавању у верску искључивост и ауторитаризам.

Од западних држава је понеко у свом идеализму очекивао другачије, али ни њима није било до тога да се паште подршком демократичнијим елементима побуњених Арапа кад од таквих користи нема у поређењу с провереним „нашим кадровима” међу опресорима. Запад, на концу, тренутно није добар ни у томе да унутар себе створи опозицију демократскију од оних што такође расту на подјаривању верских и етничких разлика и акумулирању личне, јавности неподложне моћи, какву за себе грабе десничарске снаге.

„Вудсток” у Ирану: Зато се, међутим, Америка упрегла да „уведе демократију” барем на једну тачку у ширем региону Блиског истока, у Иран. Није да је у тој држави иначе заправо има, нити да она демократију помаже међу суседима, напротив, али тешко да то заиста тишти Белу кућу. Из неког разлога, не лупа се у њој глава ни тиме какве би непредвидиве последице изазивање војног сукоба с Ираном имало по цео тај део света, док се за „арапско пролеће” онолико бринуло за то шта ће бити ако се масама допусти да промене устаљену политичку архитектуру. За Иран је, пак, одлучено да је добро место за побуну народа, па се на њу нагони и санкцијама.

И оригинални „Вудсток” био је журка у блату више него права побуна, док су његове репризе корпоративно уновчавање носталгије. Оне планиране за ово лето, на 50. годишњицу хипи фестивала, вероватно неће бити јер је остала и без финансијера и без претходно уговорене локације. Чак ни за фингирање побуне места више нема, ни колико слободе у сопственом дому за Берлинце, барем док Иран не изведемо из тамнице па у њему организујемо „Вудсток”.


Коментари3
6d6c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neznalica
Autor baš pokazuje duboko nepoznavanje prilika u svetu.
Dragana Lazarevic
Izraz "regionalne sile" za Rusiju i Kinu nije najbolje izabran, jer su obe države pokazale i pokazuju da su itekako ozbiljne na svetskoj političkoj pozornici. Sam izraz su 1990-ih uveli američki analitičari, likujuci nad ruskim posrnucem tih godina. Američka medijska mašinerija i dalje voli da koristi taj izraz, iako odavno ne odgovara činjenicama.
Pipin
bravo

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља