среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:08

Храном се годишње отрује 23 милиона људи

Најчешћи узрочник контаминације намирница су норовирус и кампилобактер, саопштила Светска здравствена организација
Аутор: Ј. Антељ – И. Албуновићсреда, 12.06.2019. у 22:47
(Фото Пиксабеј)

Сваки десети становник наше планете бар једном годишње се разболи јер је појео нешто покварено. Светска здравствена организација недавно је објавила да, само у Европи , 23 милиона људи годишње оболи од тровања храном, а готово 5.000 особа од тога и умре. Наводи се да је стварни број сигурно много већи јер се лекару не обраћа свако ко има мучнине и сметње проузроковане неком лошом намирницом.

Како преноси „Дојче веле”, „покварено” је уобичајени израз за биолошку реакцију разградње. Бактерије, вируси и паразити разграђују намирницу, а ако је такву поједемо, ти паразити доспевају и у људско тело. С проблемом контаминиране хране суочавају се и богате и сиромашне државе.

Несигурна храна је одговорна за милионе дана боловања, а понекад може довести до трајне или тешке болести, хоспитализације, па чак и смрти. Према проценама, најчешћи узрочник тровања храном су норовирус и кампилобактер, а смртних случајева – салмонела.

Надлежни истичу да треба да подстакнемо свест о опасности покварене хране. Код влада, држава, произвођача, транспортера и потрошача. Од пољопривредног имања па све до тањира, сви учесници морају помоћи у томе да наша храна буде чиста. Богате земље и потрошачи имају добре фрижидере, код њих је чак проблем што велике количине исправне хране бацају у смеће.

Мада СЗО апелује на све у ланцу исхране, искуство показује да баш сви у том ланцу и покушавају купцима да подметну покварену намирницу. Како пише „Дојче веле”, то иде о од покушаја продаваца на пијаци да уз здраво воће и поврће спакује и бар неки комад оног који је већ почео да труне. Много опасније је препакивање хране којој је истекао рок трајања. У ресторанима, такође, нерадо бацају храну и освежавају је на различите начине. Више новца угоститељу ће остати и ако се не мења уље у фритези.

– А онда су ту и „велики” преваранти. Најчешће је превара сасвим једноставна: светска цена говедине је тренутно од три и по до четири евра по килограму, свињетине нешто мање од два евра. Али: увек се изнова догађа да се на неком теретном броду или шлеперу поквари систем за хлађење и замрзнуто месо почиње да се отапа. Од тада то више није сигурна храна и заправо ће штету надокнадити осигурање – пише „Дојче веле” и додаје да ће неко, ипак, бити спреман да купи и такво месо. Наравно, његова цена је онда тек неколико центи – трговац и превозник ће бити срећни ако добију и толико јер их чека трошак уништавања отпада, можда и стерилизација хладњаче. Зато је апел свим владама да појачају надзор и испрате где ово месо завршава.

У Србији јаја најчешћи извор епидемија

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у 2018. години пријављена је 61 епидемија пренета путем хране, од којих су 54 изазване салмонелом, шест стафилококом и једна бактеријом из рода кампилобактер. Овај број епидемија не одступа од очекиваног броја епидемија проузрокованих храном за једну календарску годину, наводе у овој установи за „Политику” и додају да је у епидемијама укупно оболело 562 особе, болнички је лечено 113 и нису регистровани смртни исходи. Највећи број епидемија, њих 45, јесу породичне, шест је пријављено у школским и предшколским установама, док је десет забележено у ресторанима, кантинама и другим угоститељским објектима.

– У највећем броју епидемија извор инфекције су била јаја (и производи на бази јаја), док је месо било извор инфекције у пет епидемија. Такође, у једној су извор инфекције биле контаминиране шљиве, док у седам епидемија није могао да се утврди извор инфекције – објашњавају у „Батуту”.


Коментари0
979cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља