понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:49

Гардијан: Да ли је време за крај мисије НАТО на Косову

среда, 12.06.2019. у 09:50
Војници Кфора на Косову и Метохији (Фото Танјуг)

ЛОНДОН - Двадесет година након што су прве НАТО трупе ушле на КиМ, након ваздушног бомбардовања које је трајало 78 дана, 3.500 војника западне војне алијансе и даље су на територији на којој конфликт тек треба да се реши, пише британски Гардијан, анализирајући да ли је време за крај те мисије или још - не.

У тексту „Још потребан: НАТО обележава 20 година на Косову” лист пише да се Кфор понаша као „трећа резерва”, поред локалне полиције и ЕУ, уз изузетак везан за српски православни манастир Дечани из 14 века, који чувају НАТО трупе.

НАТО војници патролирају улицама и они су углавном ненаоружани тимови за везу са локалном заједницом, који, примећује лист, раде и незахтевне послове попут мерења температуре у Приштини и другим главним популационим центрима.

У Дечанима, где су српски свештеници рекли да им треба заштита, последњи инцидент се догодио 2016. године, када су четворица наоружаних исламиста ухапшена испред манастира.

Ради се углавном о успореном раду, који подстиче питање у погледу ширег циља, а један војник је на питање шта му је задатак рекао је да је 20 година дуг период за мировну мисију.

То његово мишљење није усамљено, будући да САД, чијих војника има највише у мисији - 600, озбиљно разматра да умањи њихово присуство.

Један виши званичник западних земаља оценио је да би повлачење била лудост.

„У Србији броје војнике. Ово је земља од 1,8 милиона умерених муслимана. После Авганистана и Ирака, потребни су нам резултати. То би за нас могло бити права стратешка победа”, рекао је он.

САД, суочене са таквим аргументима одлучила је да за сада не мења број војника.

Велика Британија даје допринос са 30 војника, упркос историјском ангажману на територију у којој је неколико деце названо Тониблер, по некадашњем премијеру Тони Блеру, који је са бившим америчким председником Билом Клинтоном предводио војну интервенцију.

Лист наводи и да Француска нема ниједног војника.

Нато интервенција, каже Гардијан, 1999. године је почела бомбардовањем Србије, што је други пут да је алијанса била ангажована од оснивања 1949. године - први пут је то било у Босни, такође против српских снага.

Западне снаге бомбардовањем су присилиле на повлачење српске снаге у јуну 1999. године, а тада је 50.000 војника, предвођених Британцем Мајком Џексоном ушло на територију КиМ.

Готово 10 година након тога, проглашена је независност Косова, наводи лист, коју Србија и Русија и даље не признају и недавно су заједничким снагама спречиле да се придружи Интерполу.

Приштински Хуманитарно-правни центар тврди да је током такозваног „косовског рата” који је трајао од јануара 1998. до краја 2000. године, убијено укупно 13.517 особа од чега су 10.415 Албанци, а 2.197 Срби.

Извршни директор НВО Беким Блаћај сматра да је потребан одговарајући историјски запис како би се супротставили „националним наративима” који се појављују.

„Покушавамо да створимо колективну меморију о рату”, рекао је он и додаје да српска страна покушава да негира злочине које су починили, а да се иста ствар дешава и у Приштини.

„На Косову можете да чујете само о албанским жртвама, не и о неалбанским”, рекао је он.

најновија изложба организована у три подрумске просторије приштинске библиотеке посвећена је успомени на 1.133 деце која се воде као убијена или нестала и садржи предмете који им припадају, укључујући и ранац са логотипом из Бајерна у Минхену, уџбенике које је користила једна жртва, на дан када су га убиле српске снаге.

Коначан мировни споразум није постигнут између Београда и Приштине, чији је председник привремених приштинских институција Хашим Тачи бивши командант ОВК.

Пробни преговори о могућој замени територија, по којима би Косово одустало од територије на северу насељене претежно српским становништвом у замену за српску земљу негде другде нису довели нигде, јер идеја није била популарна ни у Београду, ни у Приштини.

Раздвајање две заједнице данас је најоштрије у Митровици, на северу Косова, где су одвојене мостом преко реке Ибар - са Албанцима углавном на југу и Србима на северу.

Упркос обнови коју финансира ЕУ, мост остаје затворен за саобраћај, блокиран од стране српске мањинске управе на северу, мада отворен за пешаке.

Крајем прошлог месеца дошло је до кратког раста напетости, када је косовска полиција извршила бројна хапшења.

Четири полицајца су повређена, један руски званичник који ради за УН агенцију је накратко био ухапшен, а српски председник Александар Вучић ставио је војску своје земље у пуну готовост.

Иако се ситуација смирила за неколико дана, регионалне дипломате забринуле су се да је епизода уназадила косовско-српске односе.

Италијански генерал Лоренцо Д'адарио који руководи Кфор-ом рекао је да је ситуација несавршена и сложио се да је његов основни задатак да обезбеди становништво на северу, где живе Срби.

„Још увек смо потребни. Ми обезбеђујемо суштину окоснице система безбедности”, рекао је он, иако, додаје Гардијан, није јасно колико ће дуго западне владе желети да остану у земљи која остаје релативно мирна, упркос одсуству трајног политичког решења, преноси Танјуг.


Коментари7
d7536
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Đorđe
Da vreme je da se srpska vojska vrati na svoje južne granice.
Sve je jasno
Srbija mora da udje u savez sa Rusijom. Stalno smo meta NATO kolonizatora. Britanija je imperija, samo je silu prenela na USA i napravila najjaci savez kojem mala drzavica, manja od Londona po broju stanovnika, ne moze da se suprostavi.
Roko
Rusi su bili na kosovu i otisli i mislis da bi se ponovo vratili da ratuju za nas protiv amera varas se. Nama su potrebni malo lukaviji politicari nego sto je bio Milosevic.
Препоручујем 6
Рус Михаил
Све, што се десило и дешава на Космету, говори искључиво о ангажованости Запада. Да би имали још једно војно упориште у овом стратегијски важном региону, западњаци су, не презајући невиђеном у новије време оружаном агресијом, убиством људи, уништавањем привреде Србије отворено остваривали и остварују своје планове, и то као увек под велом "праведности и хуманости". Шиптари су, за разлику од Срба, само једна лојална карика у том ланцу. Иначе, Шиптари њима као просто Шиптари, уопште нису потребни.
ГО'Н1
Стало гласило МИ-6...срећом,јасно је свима да уколико КФОР оде,неки ви врло брзо бежали преко Проклетија одакле су сишли на крилима НАТО криминалаца.
Stojko
Vojska cuva manastire to nije bilo ni za vreme Turaka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља