понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:49

Привремено затворен Српски културни центар у Пекингу

Ни пола године од свечаног отварања институције државе Србије нису успеле да уклоне препреке за несметан рад центра „Иво Андрић” у главном граду Кине
Аутор: Мирјана Сретеновићуторак, 11.06.2019. у 19:00
Министар културе Владан Вукосављевић на отварању Српског културног центра „Иво Андрић” у Пекингу, у новембру 2018. (Фото Танјуг)

Уз звук гусли, међу делима савремене ликовне и примењене уметности, крајем новембра прошле године свечано је отворен Српски културни центар у Пекингу „Иво Андрић”, а ових дана већ је привремено обуставио рад јер није завршена комплетна папирологија у складу са процедурама НР Кине.

– Акт о регистрацији и дозвола за рад самог центра уредно су добијени пре отварања Културног центра и тиме је део формалности успешно окончан, но остао је део који се тиче разлика у пореском систему који се битно разликује у односу на Републику Србију. Наша амбасада у Пекингу све време је била ангажована у циљу повољног решавања питања статусног и пореског третмана и пословања, не само установе, већ и запослених – кажу за „Политику” у Министарству културе РС.

Из Министарства спољних послова Србије истичу да су настале тешкоће резултат различитих прописа и статуса који Културни центар Србије у Пекингу има у Србији и НР Кини.

– Наиме, споразум између влада Србије и Кине о обостраном оснивању културних центара предвиђа да се они оснивају и делују у складу са прописима државе пријема. Ово практично подразумева да Културни центар Србије у Пекингу (и директор центра), према тумачењу кинеске стране, делује као кинеско правно лице (практично кинеска „фирма”), док се по нашем закону културни центар сматра јавном организацијом која делује у оквиру буџетског система Републике Србије – саопштило је наше Министарство спољних послова.

Стога је, кажу, потребно решити питања статусног и пореског третмана и пословања – не само културног центра као установе, односно правног лица, већ и статуса лица која су тамо запослена.

Због различитих законских прописа појавио се и технички проблем са садржајем печата који Културни центар Србије користи у пословању, јер наш закон дефинише да печат мора бити искључиво на српском језику и ћириличном писму (не може бити на страном језику и писму), док кинески закон прописује обавезу да печат мора бити искључиво на кинеском језику и са прописаним симболима.

Због свега наведеног Министарство спољних послова и Министарство културе иницирали су са кинеском страном консултације како би се решиле тешкоће у функционисању Културног центра Србије у Пекингу.

– Опредељење Србије је да Културни центар у Пекингу профункционише у пуном капацитету у што краћем року, те да допринесе даљем јачању веза Србије и Кине – наводе у МСП.

Из Министарства културе подсећају да је након отварања, у простору Културног центра „Иво Андрић”, од новембра 2018. до априла ове године, приређено више различитих програма као што су: књижевне трибине, сусрети студената славистике, филмске пројекција, две велике изложбе...

Подсећају и да је Министарство спољних послова, према Закону о спољним пословима, задужено „за покретање поступка отварања и координације активности вођења преговора и закључивања међународних уговора о оснивању и раду културних центара Републике Србије у иностранству”, док је Министарство културе надлежно да прати и усмерава делатност културних центара Србије у иностранству и бави се програмском делатношћу.

Министарство културе очекује да ће центар „Иво Андрић” до јесени наставити са редовним активностима јер је „овде реч искључиво о административно-техничкој препреци и решењу”. С обзиром на најаву скорог отварања Културног центра НР Кине у Београду, наше министарство верује да ће кинеска страна врло брзо понудити решења за превазилажење административних препрека.

Културни центар Србије „Иво Андрић” у Пекингу отворен је 29. новембра 2018. у престижном пекиншком уметничком дистрикту „798” поставком „Путовање кроз савремену српску уметност” која се већ налазила у НР Кини, након представљања у Музеју модерне уметности у Шангају, а у селекцији кустоса Галерије Дрина из Београда. Други део ове изложбе је и даље постављен у Културном центру Србије у Пекингу.

Кинески министар културе Луо Шуганга на отварању центра је постигао договор са министром Владаном Вукосављевићем о размени изложби у области нематеријалног културног наслеђа, као и помоћи кинеских експерата у дигитализацији културног наслеђа. Намера је, рекао је тада Вукосављевић, да се у наредном периоду оснује и школа српског језика и афирмишу превођење српске књижевности, кинематографија, музика и друге уметничке гране.


Коментари11
4f9c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Слобо Н
Није страшно, ионако се српски културни центри "широм света" углавном своде на гусле и фолклорне наступе уз караоке - плејбек - наснимљену инструменталну пратњу (матрице). А од културе ни трага - ни гласа.
Milena S
U Ministarstvu kulture nema ko da pročita propise države u kojoj otvaraju kulturni centar, previše su zauzeti slikanjem za novine i putovanjima po svetu...
Зорица Аврамовић
Разумем да треба поштовати државу домаћина, али, домаћин је и те како дужан да укаже гостопримство и сву част своме госту. Тако је одувек. Или се нешто променило? Надајмо се да ће компромис бити постигнут, на обострано задовољство. Кина нема ни један једини разлог да се према Србији не понесе с уваважавањем. И обрнуто.
Nije nasa neodgovornost
Zaliv.Net@Razlike izmedju drzava su normalne i organizovanije drzave od nase nemaju u Kini kult, centar jer stvar nije jednostavna. Nama su drzavu nametnuli pre 100 god. i menjaju modeli prinudne drzavne organizacije,koja je proizasla iz tudjih. Ta drzava proizvodi los karakter cinovnika i korumupciju jer demokratija iz Britanije nema razloga ni osnove da se "primi" ovde, manjim drzavama se namece silom.Mi smo onemoguceni da kao Kina, razvijamo svoj drzavni model,ali treba da odbacimo taj prit
Препоручујем 2
Zaliv. Net
Kina je ozbiljna drzava i zakon se striktno postuje dok kod nas mi nemamo naviku na tako nesto . Ovo je jos jedan primer nase neorganizovanosti i javasluka. Moglo se sigurno sve ovo ranije srediti ali eto...
Препоручујем 61
stoliv
ako se dicite tudjom nosnjom a stidite svoje, neka je zatvoren
Aca
A koja je to tuđa, ova sa slike? Ti pojma nemaš! U narodnoj nošnji u Mačvi, muškarci nose šešire, ne šajkače i to znači da si Srbin bez obzira koju kapu i odela nosiš! Srbin je svako onaj ko se tako izjasni, bez obzira koje vere bio, pa makar poticao i sa prostora sadašnje Crne Gore.
Препоручујем 10
СЕРБ
Ношња је српска. Гусле су српске.
Препоручујем 10
Srboljub Petrovic
Izgleda da je 29. novembar bas malerozan datum. Sto se tada stvori ili otvori obavezno propada.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља