недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Већина купаца станова у Београду нису Београђани

Камате на штедњу су мале, што је утицало да они који имају готовину улажу у некретнине, у главном граду, чије цене у континуитету расту
Аутор: Ј. Антељ – И. Албуновићпонедељак, 10.06.2019. у 22:55
(Фотографије Пиксабеј)

Цене некретнина у Београду последњих неколико година вртоглаво расту. Процењује се око 10 одсто годишње, што се може видети и кроз раст цена станова који се граде кроз велике пројекте у центру града и на Новом Београду.

Само у главном граду, према незваничним информацијама, прошле године продато је 16.000 станова, и то 11.000 у староградњи и 5.000 у новоградњи за укупан износ од око 900 милиона евра. Саговорник „Политике” упознат са стањем на тржишту некретнина каже да је више разлога за раст цена станова у Београду и Србији.

– Код нас нема ни опција за инвестирање ни правог и развијеног финансијског тржишта. Односно, могућности да они који имају штедњу могу да инвестирају у акције, обвезнице… У пракси постоји али многи не разумеју довољно да би улагали. Зато је куповина стана, када су и камате на штедњу мале, најпожељнија опција за оне који имају готовину – каже наш саговорник, и додаје да у Србији има много више уштеђевине него што се претпоставља и да је потражња већа од тренутне понуде.

– Већина купаца станова у Београду нису Београђани и не живе у њему. Купаца из унутрашњости је више од 50 одсто. То показује да се потцењује куповна моћ људи у другим градовима Србије – наглашава наш саговорник. Како каже, у сваком граду, чак и у сиромашнијим општинама попут Врања или Лесковца има предузетника који добро зарађују а са друге стране немају тако високе трошкове живота као Београђани. Нека је и један одсто таквих предузетника (власника апотека, радњи, произвођача сировина…) у граду од 80.000 људи, то је 800 оних који за пет година могу да уштеде и више од 100.000 евра за стан у Београду.

– Купују станове за децу и у међувремену можда издају. Генерално нису вођени повратком инвестиције, већ желе да обезбеде сигурност. Велики број купаца је и из Црне Горе и Босне и Херцеговине – објашњава он. Квадрат од 2.000 евра, за нове станове, постао је стандард на добрим локацијама у Београду. Сматра да су цене у новоградњи прецењене и да свако ко тражи 2.000 евра и више за квадрат има огромну маржу. Али наглашава да је права активност на тржишту у староградњи, где су цене ниже.

Упитан како коментарише недавни предлог странака у Немачкој да се, због високе цене некретнина и њиховог закупа, конкретно у Берлину, станарине замрзну на пет година, наш саговорник каже да не верује да ће се то догодити. Сматра да је у интересу сваке земље да цене некретнина расту. И за пола милиона Београђана који су власници некретнина раст цена иде наруку јер се њихова имовина увећава. У оном тренутку када цене почну да падају, више нема активности инвеститора, закључује наш саговорник.

Према актуелним подацима са сајтова који сабирају изражене цене некретнина у огласима, просек за квадрат у најужем центру Београда је око 2.400 евра, на Дорћолу 2.100. На Врачару иду и до 2.600 евра. На Бановом брду квадрат је у просеку 1.900 евра, Жаркову 1.250, Видиковцу 920, а на Бањици 1.100 евра. У насељу „Белвил” на Новом Београду просек је 2.400 евра, на Душановцу 1.250 евра.

„Замрзнути” цену станарина на пет година?

Главни град Немачке спада међу градове у коме је проблем стамбеног простора и висине станарина екстремно изражен. Огроман скок цена некретнина и њиховог закупа у Берлину, али и широм Немачке, довео је до тога да се кирије сагледавају као највећа „социјална бомба” у најјачој европској економији.

Управо то што је у престоници Немачке протеклих десет година удвостручена цена некретнина, а за око 90 одсто повећана цена њиховог закупа, утицало је на то да је протеклих недеља и месеци главна политичка тема да ли би требало држава да замрзне цене кирија или чак да принудно откупи станове од компанија које их издају.

Иако је најјача европска економија, Немачка је земља са процентуално највише подстанара у Европској унији – чак 48 одсто становништва, односно око 40 милиона људи. Према статистици Евростата, број оних који у Немачкој живе у сопственим некретнинама, макар још отплаћивали хипотекарни кредит за њих, тек однедавно је надмашио број подстанара. Предлог да се станарине замрзну на рок од пет година наћи ће се 18. јуна пред Сенатом у Берлину, а пропис, уколико буде усвојен, ступиће на снагу првог јануара 2020. године.


Коментари13
da66e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kostadin
I pre rata, kao i u većini Evropskih zemalja se zna ko može kupiti stan ili kuću. Samo je kod nas zbog otimačime posle rata i podele otetog i socijalnih stanova lumpenproletarijatu ostala fama da svi moraju imati stan. Stanovi i kuće se rentiraju u svim zemljama sveta. Primer je Amerika gde je 80 % kuća od drveta (barake) u kojima kod nas ni sirotinja ne živi. U Emiratima se rentira 90 % stanova i sve je OK.
logicno
pretpostavka je da ako nije zbriso u inostranstvo beogradjanin zivi u beogradu i ima svoj stan pa mu nije potreban drugi.
KriminalNaKvadrat
Cena kvadrata divlje gradnje u Beogradu skoro ista kao planski građeni kvadrati u EU metropolama a razlika u kvalitetu materijala i kvalitetu stanovanja ( buka, nedostatak parking mesta, prenaseljenost) neuporediva bukvalno. Neko se masno ugrađuje u kvadrate beogradske
Братимир
Стан је основна животна потреба - објекат у коме се живи, а не извор прихода или „инвестиција". Све док се станови буду третирали као инвестиција економија ће стагнирати, јер радничка класа не може да ради ако нема кров над главом. Ови који мисле да ће се обогатити не радећи ништа, тако што ће купити некретнину па је издавати, остаће кратких рукава. „Провинцијалци" који купују станове и локале у Београду су само маска трговаца дроге који у име дотичних убацују прљави новац у легалне токове.
xxy
U Beogradu je i dosta Bokelja kupilo stanove,dok je BGD bio turska kasaba Boka je bila dio moderne Evrope .Pogledajte samo Palate iz 16,17,18,19,vijeka po Perastu,Kotoru ,H.Novom itd.Takodje Kotor je bio najveca izvozna uvozna luka Srpske Carevine koja je izlazila na tri mora,dje je tada bio BGD. Moji djedovi sa oceve strane su bili u Kaliforniji,djede solunski dobrovoljac ,sa majcine strane u Australiji ,a ja pomorac koji je kupio stan u BGD
Препоручујем 4
Братимир
Дорћолац: коментар је уперен против нарко-мафије, а не против провинцијалаца који су стављени под знаке навода, јер то нису.
Препоручујем 15
Прикажи још одговора
Zlatan
Prema predvidjanjima u EU cena ce poceti da padaju pocetkom iduce godine i moze se ocekivati pad i do 20 % . U Srbiji se cena formira na osnovu zamisli prodavca sta bi on hteo da kupi kada proda stan.. Vase cene su totalno nerelane u opdnosu na zapad. Ja platim skupo stan u AMS ali izdavanjem mogu da otplatim taj stan za 10 godina. Vama u Srbiji treba 100 godina. (Ko razume shvatice). Visoke cene kreirali kriminalci kojima je to najlaksi vid da operu novac (domaci "biznismeni" Eilita ::))).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља