недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Патриотизам прирођене Српкиње

Аутор: Олга Јанковићсубота, 08.06.2019. у 18:00
Јелисавета Христић (Фото: „Лист народне захвалности”)

Јелисавета Христић је по роду и народности припадала Ирској, а по ономе како је живела и делала, свим срцем Србији. Благодарна Јелисавета, удата је била за српског коњичког пуковника  Љубомира Христића, а мати  потоњег дивизијског ђенерала Николе Христића, првог ађутанта краља Петра Другог. Како је сама говорила, а забележио „Лист народне захвалности” из 1939. године: „Као удајом прирођена Српкиња, још у балканским ратовима, прионула сам да од себе дам све што се може за своју нову отаџбину...”

Високообразована, хумане културе, нарочито цењена у енглеским круговима, Јелисавета се још почетком балканских ратова бацила на пропагирање „српске ствари”, наводи се у уводнику издања које „живи посвећују палима”. Најпре, неуморно је „за своју отаџбину Србију” писала Христићева по разним новинама и часописима, енглеским и америчким, и вазда износила „наше оправдане тежње”, а њена активност да помогне народу, још више се испољава када је букнуо Први светски рат.

Низ је за потоње генерације забележених примера како је ова узорна жена гледала да на сваки начин помогне. Тако је, примера ради, добивши од свога сина Николе извештај да на фронту недостаје санитетског материјала за војску, одмах настао текст који објављује угледни „Тајмс”, а у којем Јелисавета, осим што позива на помоћ и солидарност са српским народом, користи и прилику да проговори и изнесе тежак положај у Србији.

„Овај њен подухват наилази на снажан одјек код наших пријатеља у Енглеској, те је створен читав пројекат, ком је био смер да се малој и намученој Србији, на сваки начин  помогне. И помоћ је стизала, у санитетском материјалу, храни, обући и одећи... Такође, њени написи, преводи наших ратних прича и најлепших српских песама, не само да су запажени у  листовима „Тајмс”, „Морнинг пост”, „Пал мал газет”, „Ивнинг њуз”, „Вестминстер газет”, „Ивнинг пост”, већ су имали и великог утицаја, да не само помогну нашој ствари већ укажу, упознају и зближе страни свет са нашим народом”, наводи се у публикацији.

Као круна тог Јелисаветиног самопрегора је и превод српске химне, који је штампан у овим водећим енглеским и америчким новинама. Њеним даљим упливом и залагањем створен је одбор „Сербијан релиф фонд” за потпору Србији, помоћу кога је, преко океана и Ламанша, у Србију редовно стизала помоћ за време окупације, али и доцније по завршетку рата. У своје активности придружила је и своју вредну и агилну ћерку Ану, те су заједно чиниле значајне услуге приликом ратних дејстава, када су спасле многе рањенике и огромне количине санитетског материјала добијеног из Енглеске и употребиле га за лечење наших рањеника, као и осталог живља. Но, није се ова велика доброчинитељка и патриоткиња ограничила само на рад фонда већ је и својим сопственим новцем помагала и спасавала велики број српских породица.

Јелисавета Христић преминула је јануара 1933. године у Енглеској, безимена у Србији. Тек пожутели поменик одваја страницу и сећа је се као лепог примера самопрегора са народом у позадини, у биткама за спас живота рањеника и невољника и уопште – љубави према српском народу.

„Она остаје као успомена и узор нашим женама, да у тешким временима, пуним искушења греде стопама ове велике жене”, пише Лист за народне захвалности.


Коментари6
0622f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Amir Čamdžić
Одлична прича која потврђује оно што и сам знам, да онај који се из уверења, чврсто ухвати за национално српство, тај ће српству дати и самога себе. Макар то значило било шта, па и погибију у борби за српство.
Raca Milosavljevic
... uh ... do neba hvala Politici i Olgi Jankovic na ovoj bas lepoj,ljudskoj prici ....neka je vecna slava i svim drugim pripadnicama neznijeg pola sto su vodile bitku iz srca i duse za Srbiju,za istinu i pravdu .... a bilo bi lepo da se u nekoj knjizi-monografiji te sve divne price sakupe,objave da se ne zaborave ... to je najmanje sto nasa drzava moze da ucini za njih ...
Брано
Предпостављам,у то вријеме није било партија и странака,него "сви за једног, један за све".Хвала јој и слава јој.
jedna učiteljica
Na osnovu čega tako pretpostavljate? Zar niste elementarno upoznati s istorijom toga doba?
Препоручујем 6
Svetislav
BBC je imao u okviru programa o Solunskom posvetio dosta prostora Flori Sandes prvoj Britanki koja je obukla uniformu uopste, ali u Srpskoj vojsci a gde je dobila i cinove. Bilo je i drugih - slava im svima.
svetozar krulj
Bilo bi lepo i vredno truda, ako bi gospodja Olga Jankovic uspela da pribavi adresu na kojoj je zivela plemenita gospodja Jelisaveta Hristic ili Crkvu u kojoj se molila . Srbi bi joj se oduzili postovanjem i pamcenjem s kolena na koleno.. Clanci o zivotu i radu Lekara i Bolnicarki sto su nam pomagali lisavajuci se topline svoga doma,rizikujuci zivote, podsecaju Nas da je nasa Domovina skupa i sazdana i od nase i od Prijateljske krvi. Prezirali bi nas ako je ne bismo sacuvali?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља