понедељак, 24.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:46
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Све је њено само сам ја ничији

Није време за љубав. Морам јако дуго да будем сам. Морам да се опет дружим са самоћом. Не желим ништа што би могло да ублажи бол, ни пиће, ни пријатеље, ни друге жене.
Аутор: Предраг Рудовићпетак, 31.05.2019. у 12:28
Фото Пиксабеј

Умирем. Лагано се препуштам амбису. Из руку испуштам дизгине, не управљам више воланом, део по део мене одустаје. Помишљам да се ипак препустим догађајима и да овај пут заиста потонем.

Уморио сам се. Целога живота на леђима вучем и туђе терете. Доста је било, претежак ми постаје и овај мој. То је ваљда онај моменат када почнем да очекујем крај искушењима, када би Господ требало да помисли да ће још једна кап натоварена на моју душу прелити преко мере мојих снага и када се патњи почне назирати крај. Верујем, а знам, не ваља ми посао, не лечи се уморна душа новим гресима.

Јутро и претходна ноћ донели су нестварну лепоту. Oво јутарње сунце милује твоју риђу косу и твоје младо тело које је уснуло поред мене. Тај нестварни призор пробудио је делиће наде да се ипак може другачије. Лаж. Лепота у погрешно време.

Фото Пиксабеј

Опрости, лепа жено. Ти не знаш и не слутиш шта се дешава испод осмеха странца за кога тврдиш да ти је чудан а који ће те ускоро пробудити пољупцем.

Постаје ми премали овај град. Скоро да више нема ниједног места а да нисмо нешто заједно у њему радили. Жао ми је, лепотице, али узалуд је, нема више ниједног места на које могу да те одведем а да ме то не заболи.

Све ти је узела. Све су то улице по којима смо шетали, зграде које сам јој показивао, паркови у којима смо разапињали моју љуљашку и у њој сатима лежали, балкони испод којих сам је склањао од кише, језера у којима смо се током летњих ноћи кришом свлачили и купали. Не вреди, како сада тебе да водим по нашим баровима и да старим шанкерима објашњавам ко је нова лепотица.

А тек ова соба! Овај стан! Све је у њему њено иако га никада није поседовала. Баш све. Њене су се сенке мешале са сенкама собе, пуштале ми музику, склањале од мене чашу са вискијем и ледом и покушавале да ме опију пољупцима.

Њена машта и њени снови покушавали су да од мог самачког кавеза направе пристојну просторију за живот уносећи украсе, качећи слике о зидове, сређујући посуђе, мењајући завесе и купујући ситне потрепштине стране мом саможивом духу.

Фото Пиксабеј

Хајде, лепотице, да направимо листу. Плавичаста лампа од кристалне соли под чијом сам те светлошћу ноћас љубио – њена. Моје урамљене слике са плажа које си разгледала – њене. Сама их је сортирала, одштампала и урамила. Мој парфем који си синоћ мирисала – њен. Кошуља коју си свлачила са мене – њена. Срце чије си

откуцаје слушала ноћас, то додуше није ничије, сломила га је па сад куца и бије у празно. Постељина на којој се будимо – њена.

Све је то њено, само сам ја ничији. Ни твој, ни њен, заробљен у кавезу слободе у који сам себе затворио и у који је она покушавала да продре.

Не вреди, млада жено. Пробудићу те пољупцима, спремићу ти доручак, скуваћу ти горштачку кафу свога народа прејаку за твој укус. Наточићу и теби загонетно пиће и чудићеш се како уопште могу то да пијем и зашто пијем од јутра. Провешћемо преподне шетајући поред језера и ти ће ме кораци нарочито болети.

Растаћу се од тебе остављајући ти наду да ћемо се ускоро видети. Ја сам ипак кукавица и слабић и та нада мора увек постојати за случај да поново пожелим твоју лепоту.

Али боље за обоје да те више никада не позовем.

Није време за љубав. Морам јако дуго да будем сам. Морам да се опет дружим са самоћом. Не желим ништа што би могло да ублажи бол, ни пиће, ни пријатеље, ни друге жене.

Морам јако дуго да будем сам и морам јако пуно да се молим.

 

Предраг Рудовић

 

 

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 

 


Коментари13
7f8ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rade
Dragi Predraže Nadam se da je ovo samo jedan literarni izlet a ne i realno stanje stvari. Podsetili ste me na "Jade mladog Wertera" Romantično da ne može biti romantičnije.
Грујица
Plus ultra! Врхунац! Даље, више ни боље од овог се не може! Честитам Пеђи на друштву у коме је: Тагоре, И. А., М. Пруст...
балсам
Време је за повратак у завичај.
miroslav
Sve svoje nosimo kad krenemo, tamo gde smo odabrali, ili je neko drugi odabrao, pomogao. Od sebe otići je nemoguće i kad stignemo tamo gde smo nameravali. Otići je teško, kad stignemo je još teže. Uglavnom svi smo znali šta nas čeka, na putu do cilja u belom svetu. Postavljanje pitanja kad stignemo tamo negde, na koja nemamo odgovor je tavanje u mraku. Učenje i rad, je odličan način da savladamo prepreke, izbegnemo nostalgiju i tavanje u mraku. A lepo je kad za sobom ostavljaš uspešan dan i tako iz dana u dan do cilja. Svima nama treba malo, skroman smo mi svet. Kad završimo nostrifikaciju, radimo, od rada primerno i pristojno živimo, gradimo gnezdo, stignu i dečica.Kad ste srećni, kad složite kockice, kad volite i ljubite svima oprostite sve, pa i sebi zbog odlaska. Predraže biti sam i moliti, svi imamo ponekad takve potrebe, ali voleti i ljubiti, biti voljen i ljubljen je lepše. Gospodu trebamo zahvaliti da nam je život dao i nemamo pravo otimati ono što smo od njega dobili.
miroslav
Koja crna kuća, ovdje su kuće preskupe,retki mogu zaraditi da bi je kupili, konkretno ja plaćam iznajmljen stan. Sada dolaze deca sa dva fakulteta na zapad. Moja generacija je starija, ona školovana u doba socjalizma i kapitalizma, kome je u to vreme palo na poamet da studira dva faksa. Nama je bilo lepo studirati, onako opušteno i malo produženo. Naša država je bila uređena, bilo nam je lepo, bili smo skromni. A onda je stigao zapad kod nas, sve se lomilo preko kolena, kum i rođak su se snašli, postali su važni, sa ti smo prešli na vi, veze za posao su propale i evo me u belom svetu.
Препоручујем 19
Beogradjanin Schwabenländle
Да ли има иједан Србин који овде пише, да није морао да обави " нострификацију ", јер сви Срби имају најмање 2 факлутета, и да није одмах купио кућу или две. Изгледа као на до сада нисте живели у једној како тако уређеној држави, него у неком мраку. А шта ће да кажу особе које су стигле на запад без обзира где из Сомалије, Афганистана, и било које друге земље 3 и 4 реда ? За њих је то све фатаморгана коју прилично брзо преброде јер се не оптеречују са оваквим мислима.
Препоручујем 7
Milutin
Brate, narodna poslovica lepo uči; klin se klinom izbija!! Prestanite, kukati, otreznite se, pogledajte svet oko vas! Čemu kukanje, pored ovoliko madih (budićih) nevesta! Ništa nema lepšeg, od nove neveste u kući!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља