понедељак, 24.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:59

Башта ћирилице у вароши на Дрини

Манифестација „Ћирилична баштина” главни је догађај овог викенда у Бајиној Башти, уз поруку да наше вековно писмо треба више користити
Аутор: Бранко Пејовићнедеља, 26.05.2019. у 19:00
(Фото С. Јовичић)

Бајина Башта – „Бајина Башта се пише ћирилицом” исписано је на мајицама младих волонтерки које учествују у организовању манифестације „Ћирилична баштина”, прексиноћ отворене у вароши крај Дрине. Овде је ћирилица овог викенда најважнија тема, помиње је и младо и старо. Уз поруку да наше вековно писмо треба више користити и не запостављати.

Установила је Бајина Башта „Ћириличну баштину” у складу с општинском Декларацијом о заштити и неговању ћирилице, усвојеном почетком марта. С намером да та манифестација постане традиционална, сваког 24. маја када СПЦ слави просветитеље Светог Ћирила и Методија.

Уочи њеног отварања најпре су овдашњи основци, носећи крупна ћирилична слова, прошли главном улицом до галерије установе „Култура”, где је „Ћирилична баштина” пригодним програмом отворена.

– Ово је прва манифестација оваквог типа у Србији, њен задатак је да допринесе очувању ћирилице – казао је отварајући тродневни догађај Милован Јездић, в. д. директора установе „Култура”.

За ову прилику овде је постављена изложба „Башта ћирилице”, која представља двадесетак занимљивих ћириличних типографских писама (фонтова) у модерном дизајнерском руху. Аутори су професори ликовних академија Лазар Димитријевић и Немања Драгојловић, а о изложби је говорила историчарка уметности Александра Димитријевић. Она истиче да ови ћирилични фонтови представљају доказ да се ћирилица може посматрати као ликовни израз способан да парира водећем светском писму латиници и уједно шаљу поруке за популаризацију ћириличног писма.

Дизајнер Лазар Димитријевић, родом Бајинобаштанин, доцент је на предметима Калиграфија и Типографија у Крагујевцу. Аутор је преко 40 типографских писама, учесник толико изложби код нас и у свету. Ћирилици је озбиљно посвећен десетак последњих година, око половине његових фонтова су ћирилични.

– Код нас има мало дизајнера типографских ћириличних писама. Пошто је мања потражња на тржишту углавном није исплативо јер треба уложити велики труд да би једно такво писмо настало. Међу ћириличним фонтовима најпознатији је под именом „ресавска” ауторке Оливере Стојадиновић, који естетиком може да парира било ком латиничном писму. Познати су и мој првенац „бајка” намењен дечјој литератури, фонт „моцарт”, а међу најпопуларнијим је фонт „дрина” кога сам назвао по завичају из кога долазим. Ипак је, захваљујући развоју технологија, могуће зарађивати и од креирања ћириличних фонтова. Лепа је ћирилица, она је егзотика за људе са стране, разликује се од осталих писама, а разлике треба неговати – рекао нам је Димитријевић, упозоравајући да се код нас неретко прави грешка при употреби ћириличних фонтова тако што се користи руска ћирилица, различита од нашег наслеђа.

На отварању „Ћириличне баштине” додељене су захвалнице бајинобаштанским фирмама и установама које се истичу у подршци и неговању ћирилице. Добили су их: трговине „Лазић”, „Александар” и „Манго”, експрес ресторан „Сунцокрет”, књиговодствени биро „Финпо” и волонтери гимназије „Јосиф Панчић”, док је специјална захвалница припала најмлађим, одељењу I-2 ОШ „Свети Сава”.

Манифестацију „Ћирилична баштина” обележавају и два предавања: историчар Дејан Ристић говори овде о језику и писму као делу идентитетског наслеђа, а професорка српског Драгана Васић о употреби ћирилице и лепоти ћириличних знакова. Недељно преподне учеснике манифестације доводи у оближњи манастир Рачу, седиште древне рачанске преписивачке школе, где ће литургију и беседу о ћирилици одржати епископ проф. др Јован (Пурић).


Коментари33
a9d01
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган Буквић
Г. Драгољубу Збиљићу Уз поздрав Вама и ДЕКЛАРАЦИЈИ, једно додатно питање: -Шта мислите о потиснику и самом потпису ДЕКЛАРАЦИЈЕ од стране председника СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Бајина Башта?
Коста
@Драгољуб Збиљић -- Ако се подразумева онда се подразумева да је народ (већински), својом одлуком и(ли) делом узроковао нешто. Вукова ћирилица је дозвољена 1866, а народ добровољно прелази са старе на Вукову. После Новосадског договора (1954), народ полако али добровољно прелази на хрватску латиницу. Иста ствар, само друго писмо. И једно и друго предстваља прекид са српским културолошким контунитертом.
Драгољуб Збиљић
Не каже, али се подразумева. Никад се не каже оно што се мора подразумевати. Баш као што се подразумева да нико нема права да каже: српски народ је овакав, српски народ је онакав, Срби су овакви или онакви. дакле, заиста бнисте у праву када кажете да је народ крив за наметнуто од власти и лингвиста полатиничавање 90 одсто Срба. Ових 10 одсто Срба је успело да схвати како се и зашто Србима немеће латиница, а 90 одсто српског народа је дисциплиновано прихватило оно што су им наметнули научници.
Коста
@Горан Козић и Драгољуб Збиљић -- размислите мало с мање болећивости: Ако се целом народу приписује успех, онда се целом народу приписује и неуспех.
Коста
@Драгољуб Збиљић -- Не, Ви нисте у праву. Нико никада не каже да су "неки" Срби извојевали победу, него да је српски народ победио. Што се писма тиче, сигуран сам да огромна већина Срба зна да је ћирилица српско писмо, па и поред тога свесно и слободно изабире да пише хрватском латиницом.
Препоручујем 2
Драгољуб Збиљић
Уопште нисте у праву. Кад се постигне успех, никада није заслужан сваки појединац у народу. Зато и када се постигнее неуспех, никада није крив сваки појединац. А, често, успех не зависи само од народаа, као што и неуспех не зависи од целог народа. Кад се каже: народ је постигао успех, увек се мора рећи под којим околностима је постигнут успех и подразумева се да нису сви заслужни или криви. Што се писма тиче, огромна већина народа није кривац за неуспех нити може бити. Народ то није спровео.
Препоручујем 0
Драгољуб Збиљић
Остајем сигуран у ставу да се цео српски народ окривити било за шта, а поготово не што велики део Срба не зна данас које је српско писмо. А што се тиче да је народ 2006. изгласао Члан 10. у коме је у службеној употреби српски језик и (само) ћириличко писмо, треба знати да је то била срећна околност што је тај члан изгласан као саставни део Устава, а не појединачно по члановима. Већина Срба је од државника и лингвиста поверовала да су два писма "богатство двоазбучја", па је тако стигла заблуда.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља