петак, 19.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:16
ИНТЕРВЈУ: Љиљана Тодоровић, редитељ

Одређују нас наши морални избори

Ужаснута сам зато што данас морам да се правдам због сопствених квалитета, врлина и заслуга. Мени је непријатно. Мене је стид пред ненормалнима који су завладали
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпетак, 24.05.2019. у 19:30
Љиљана Тодоровић (Фото: Вукица Микача)

Драмски комад „Гетсимански врт” британског писца Дејвида Хера редитељка Љиљана Тодоровић режира у Атељеу 212. Премијера је вечерас од 20 сати на сцени „Мира Траиловић”. Дело је превео Зоран Пауновић, драматург је Димитрије Коканов, сценограф Магдалена Влајић, костимограф Лана Цвијановић, а композитор Зоран Ерић.

Јунаке Дејвида Хера тумаче: Дара Џокић, Бане Видаковић, Јована Гавриловић, Јелена Ђокић, Бранислав Трифуновић, Славен Дошло, Владислав Михаиловић, Марта Бјелица и Петар Бенчина.

Шта је у фокусу представе „Гетсимански врт” будући да не сцени често пропитујете употребу и злоупотребу истине?

Посебно ми је изазован и интригантан Херов дијалектички третман истине. Овом писцу наденули су надимак „ђавољи адвокат”, јер у својим текстовима најбоље аргументе и најефектније реплике увек даје „негативцима”, ликовима са најмање моралног интегритета. Пут до истине у његовим комадима је увек пут са много тајни, нових сазнања, промена углова посматрања, просветљења. Нико није у праву, и нико није у криву, само смо сви грешни... У фокусу су морални избори које чинимо, који нам потом фатално опредељују и одређују даљи пут. Ми постајемо отелотворење моралног избора који смо начинили у датом тренутку. А између чега то бирамо: углавном, које је од неколико зала најмање. Наши морални избори, то смо ми.

„Гетсимански врт” је политичка драма која се бави проблемима заташкавања приватних скандала породице министарке унутрашњих послова… Да ли је политички театар наша стварност демантовала, да ли је нестао? Односно, где му је данас место?

Као јавни чин, јавно дејствовање, театар је иманентно политичка категорија, политика схваћена у ширем смислу речи. Али театар, кад је политички у ужем смислу речи и када постане било памфлет, било ода великом вођи, било пропаганда владајућих структура, престаје да буде театар и остаје само то: памфлет, ода, пропаганда. Позориште мора садржавати позоришну супстанцу да би било позориште. У потрази за формама или при испуњавању дневнополитичких задатака, интензивно нам се као театар представља нешто што не садржи биће позоришта. Нашој стварности театар било које врсте одавно не може да конкурише, али јој је као субверзивни чинилац више него икада потребан.

Којим позоришним средствима ћете штиво Дејвида Хера приближити сензибилитету српског гледаоца?

Истином, она је универзални језик, и отварањем питања:

Како истрајати у подношењу жртве за свет који жртву не заслужује?

Како истрајати у борби за истину у свету хипокризије? Како сачувати веру и идеале у свету којим управља новац? Како сачувати политичку визију у времену у којем се политика раздваја од визије и претвара у изналажење начина за преживљавање и опстајање на власти? Како истрајати у борби за истинске вредности кад на сваком кораку побеђују агресивност, некомпетентност, грубост, примитивизам, вулгарност и ароганција? Како одолети корупцији и како не прихватити или не понудити мито кад је то неопходно? Како наставити тежим, а јединим правим путем, када се нуде само линија мањег отпора, опортунизам, интерес и принцип част за кеш? Како опстати као уметник и заштити осетљиво уметничко биће од растакања и угинућа у свету без вредности?

Зашто нас непрестано прати осећање неизвесности?

Зато што нормалног човека – пристојног, васпитаног, осетљивог, саосећајног, доброг, часног, вредног, образованог – на сваком кораку, заиста иза сваког ћошка, вреба и чека било поруга, омаловажавање, било нека друга врста повреде, укључујући и физичку, било превара, или пљачка – од стране оних ненормалних, оних који су завладали... и ако се не прилагодиш, и сам не постанеш арогантан, бахат, без индивидуалности, а у групи јак (нацији, странци, међу навијачима – свеједно), ако ниси примитиван, злурад, безобразан, бешчастан и безосећајан – готов си. А ако ипак покушаш са прилагођавањем, иако знаш да не можеш, нити истински желиш себе да преобразиш: опет си готов.

Ужаснута сам зато што данас морам да се правдам због сопствених квалитета, врлина и заслуга – по цивилизацијским критеријумима нормалног човека. Мени је непријатно. Мене је стид пред ненормалнима који су завладали, овима са једном једином вером: у богатство и новац.

Слику културне стварности једне средине чине уметници. Како гледате на актуелне културне прилике код нас?

Наша актуелна култура и културне прилике огледало су наше актуелне државе, држава у малом. О ријалити програмима нећу да говорим. Погледајмо, на пример, шта у тренутној инвазији продукција телевизијских серија преостаје позоришту. Снимања серија су апсолутни приоритет свих позоришних распореда. А зашто? Зато што су приоритет глумцима. А зашто? Да би преживели, опстали, вратили дугове или се макар на тренутак осетили као људи. Због тога је данас прави подвиг окупити уопште одговарајућу поделу (добрих) глумаца за један позоришни чин. Гледам и видим их, те наше актуелне културне прилике, као девастиране, обезвређене, омаловажене, корумпиране, за грош продате, упрљане, површне, плитке, вулгаризоване. Али, не и борбу као обесмишљену. Моја вера је управо у борби за цивилизацијске вредности, слободу, културу, памет, достојанство, знање, доброту, интегритет, уметност и нешто лепоте. У томе је смисао.


Коментари4
02790
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Z. Vasić
Gorka istina izrečena je ovom rečenicama: "...ako nisi zlurad, bezobrazan, beščastan i bezosećajan – gotov si. A ako ipak pokušaš sa prilagođavanjem, iako znaš da ne možeš, niti istinski želiš sebe da preobraziš: opet si gotov." " Mene je stid pred nenormalnima koji su zavladali, ovima sa jednom jedinom verom: u bogatstvo i novac." "Moja vera je upravo u borbi za civilizacijske vrednosti, slobodu, kulturu, pamet, dostojanstvo, znanje, dobrotu, integritet, umetnost i nešto lepote. U tome"
Рашо
Одговор на сва питања је морал и духовност. Када то буду врхунске вредности а не новац све ће постати нормално. До тада биће овако!
Ivan
Vrstan reditelj i čovek.
Zare
Ljudi neće izbor, jer donosi odgovornost.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља