понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:43

Изложба о Миланковићу

Аутор: Б. Пејовићсреда, 22.05.2019. у 20:25
Милутин Миланковић

Ужице – У Бечу сам био признат инжењер и научник. После дипломирања на Техници пројектовао сам вијадукт у Алпима, водовод и канализацију у два града, докторирао под сводом Технике који је обнављан и ојачан према мом систему армираног бетона... Тамо у Бечу уживао сам колико у признањима, толико у погодностима од материјалне добити. Вредно сам радио, но што сам више успевао и боље се забављао, у души сам све незадовољнији бивао... Пете године моје инжењерске праксе почео сам да у Бечу осећам тежину живота у туђини.”

Овако је с почетка 20. века писао наш славни научник Милутин Миланковић, који је тада напустио успешан и уносан посао грађевинског инжењера у царској престоници и дошао међу своје сународнике у Београд, на позив Филозофског факултета где је септембра 1909. постао предавач на Катедри за примењену математику. Дошао је из туђине у Србију, тада нејаку с мало школованих људи, човек који ће у научној каријери свету подарити вредна знања и патенте дајући и важан допринос да се ова држава развија. Има записа да је Миланковићева професорска плата у то време била десет пута мања од инжењерске у Бечу, те да је он стога хонорарно радио статичке прорачуне у грађевинарству и када се преселио у Србију.

О том славном научнику сведочи изложба „Живот и дело Милутина Миланковића”. Она је постављена ове седмице у Научном клубу ужичког Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању (РЦУ), у сарадњи са Центром за промоцију науке Београд у оквиру манифестације „Мај месец математике”.

Сликом и речју на изложби је приказан Миланковићев животни пут, од родног Даља преко школовања и рада у европским метрополама до професуре у Београду, научних постигнућа, звања потпредседника САНУ, директора Астрономске опсерваторије. Као што се зна, мноштву делатности свестрани Миланковић је током полувековног научног рада дао изузетан допринос: био је математичар, астроном, климатолог, геофизичар, конструктор, доктор техничких наука, физичар, популаризатор науке...

На овој изложби панои сведоче о његовим посебним дометима: о Вавилонском торњу модерне технике (с прорачуном до које највише висине се могла направити бетонска грађевина нашим техничким средствима, при чему је израчунао да би та зграда имала 1.356 спратова), о реформи јулијанског календара коју је по Миланковићевом предлогу Православна црква прихватила 1923. године, о објектима за потребе ваздухопловства, о низу других вредних патената, награда и признања. Нешто мање је овде заступљен научников допринос астрономији, климатологији, теорији осунчавања Земље и сродним знањима којима је задужио светску науку.

А манифестација „Мај месец математике”, уз поставку посвећену Миланковићу, у ужичком Научном клубу дала је и садржаје намењене младима. По речима Милене Вићевић, директорке РЦУ, одржане су радионице за ђаке на тему повезивања математике и географије. На њима су ужички и пожешки основци и средњошколци упознавали математичке мозгалице, сферну тригонометрију, математичка очекивања у играма на срећу, да ли Јапанци имају довољно шума и друге научнопопуларне теме.


Коментари2
adb00
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

артиљерац
Парадоксално је да је миланковићев календар прихваћен ЈЕДНОГЛАСНО на Васељенском Сабору у Истанбулу,1923,а да га деценијама НИЈЕДНА Православна Црква није применила.Тек од 60-их су га прихватиле грчка, кипарска,румунска,бугарска ПЦ и цариградска,александријска и антиохијска Патријаршија.СПЦ га не примењује,а Миланковић је календар сачинио управо на захтев СПЦ,Патријарха Димитрија,а у Истанбул је путовао са митрополитом црногорско-приморским Гаврилом,потоњим Патријархом.
Sotir Gardačić
Napravio je on mnogo vazniji kalendar za čovečansto poznat kao Milankovicevi klimatski ciklusi.
Препоручујем 35

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља