четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:09

Злочинце највише плаши кастрација

У свету су забележени случајеви да су осуђеници на доживотну казну веома брзо по пријему у затворску установу извршили самоубиство
Аутор: Александра Петровићуторак, 14.05.2019. у 20:00
У неким земљама умањује се казна осуђеницима који пристану да буду хемијски кастрирани (Фото: Пиксабеј)

Најокорелији криминалци, свирепе убице и починиоци најтежих кривичних дела не плаше се затвора, јер је то амбијент који им одговара. Ту имају друштво, три оброка дневно, хигијену и све што им је потребно, рекли су кривичари на међународној научној конференцији која се одржава на Тари.

– Оно чега се убице плаше су обавезно психијатријско лечење и медицинске мере које се према њима могу примењивати до краја живота. Једна од њих је хемијска кастрација за силоватеље и педофиле – рекли су проф. др Драган Батавељић са Правног факултета у Крагујевцу и мр Ратомир Антоновић са Факултета „Константин Велики” у Нишу.

Осуђеницима за кривична дела против полне слободе у многим земљама се умањује дужина трајања казне затвора уколико пристану на хемијску кастрацију. Нико не може бити присилно кастриран, већ само уз изричити пристанак, али би у том случају казна била блажа.

– Принцип хемијске кастрације је заступљен у неким европским земљама, као што су Немачка, Чешка, Словачка, док је у Пољској кастрација обавезна, уколико је жртва млађа од 15 година. У случају одбијања, осуђеник се упућује на обавезно психијатријско лечење. У Молдавији се сваки осуђени педофил хемијски кастрира, независно од његовог пристанка, док је у Русији ова казна обавезна за учиниоце кривичних дела према особама млађим од 14 година. У Македонији се ови злочинци добровољно излажу медицинском третману смањења сексуалног нагона, уз умањење казне затвора. У случају да поново почине злочин, тада се код њих обавезно примењује хемијска кастрација – навели су др Батавељић и мр Антоновић на научној конференцији „Одговорност и санкција у кривичном праву” у организацији Удружења за међународно кривично право.

Наводећи низ аргумената против увођења казне доживотног затвора, уз уважавање иницијативе фонда који носи назив убијене девојчице Тијане Јурић, нагласили су да се та казна може ставити у исти ранг са смртном казном.

– Изрицањем доживотне робије осуђеник доживљава грађанску смрт. Он губи сва права, као и евентуалну могућност да се поново адаптира у друштво. Његов живот се своди на пуко егзистирање ван социјалне и породичне средине, у ишчекивању самртног часа – рекли су наши саговорници.

С обзиром на то да се казна доживотног затвора сматра извршеном када наступи смрт осуђеника, уколико није дошло до условног отпуста, онда је јасно, наводе кривичари, да доживотна робија за једног убицу може да траје неколико година, а за другог неколико деценија. У свету су забележени случајеви да су осуђеници на доживотну казну веома брзо по пријему у затворску установу извршили самоубиство.

Осим тога, код ове групе осуђеника постоји велики ризик од бекства, као и од убиства других затвореника и стражара.

Подсетио је на податак да један осуђеник државу кошта око 14 до 15 евра дневно, па је поставио питање колико ће пореске обвезнике у Србији коштати један доживотни осуђеник и колико држава има губитка по глави сваког осуђеног.

– Осуђеници не смеју бити укључивани у процес рада мимо њихове воље. То налажу европски стандарди. Морају имати адекватан простор за живот, квалитетну храну, богату витаминима, угљеним хидратима, беланчевинама и другим неопходним намирницама, хигијенске услове, простор за рекреацију и разоноду. Изградњом посебног објекта за осуђенике на доживотну робију ушло би се у нерационалне трошкове, јер они не могу држави и друштву да донесу било какав производ или корист, већ само велики губитак и штету – казао је мр Антоновић.

О улози страха од доживотне казне затвора, као мери спречавања најтежих злочина, тешко је говорити, јер је и досадашња казна од 40 година, сматрају кривичари, била слична претња, а ни смртна казна није спречавала најтеже злочине. Закључили су да доживотна робија има за циљ изолацију односно трајно искључивање злочинца из друштва, због тога што је потенцијално опасан за сваког грађанина. После 27 година иза решетака, осуђени за неке тешке злочине могли би да траже условни отпуст, али суд не би имао никакву обавезу већ само могућност да донесе одлуку о условном пуштању на слободу. Др Батавељић је посебно нагласио да би Србија могла да има озбиљан проблем са Европским судом за људска права у Стразбуру уколико се прихвати предлог да за неке најтеже облике кривичних дела нема могућности условног отпуста. То би представљало кршење члана три Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

– Пракса Европског суда за људска права показује да се немогућност условног отпуста третира као мучење, нечовечно и понижавајуће поступање и кажњавање. У пресуди „Винтер и други против Уједињеног Краљевства”, суд у Стразбуру је заузео становиште да кад национално право неке државе потписнице Европске конвенције не даје могућност условног отпуста, односно оцене надлежног органа да ли се осуђеник рехабилитовао, овакво поступање представља кршење члана три Конвенције, који прописује: „Нико не сме бити подвргнут мучењу или нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању” – навео је др Батавељић.

Он сматра да би се злочини над децом могли спречити уз бољи надзор школских и предшколских установа и њихове околине, као и едукацијом деце и малолетника о опасним људима и опасним ситуацијама.

Појачани надзор над манијацима

Кривичари су нагласили потребу за ажурном евиденцијом података о свим особама осуђиваним за кривична дела против полне слободе.

„Над њима се мора обављати појачани надзор, како би се у сваком тренутку знало куда се крећу”, рекао је мр Антоновић. Такође, њима треба онемогућити боравак у близини школа и вртића, а посебну пажњу требало би посветити њиховом лечењу.


Коментари22
41a37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milanko Gačić
Pitao bih stručnjake i advokate da li bi se ovoliko zalagali u odbrani ubica i silovatelja da kada dođu s posla kući čuju da im je majka, supruga, sestra, kćerka ili unuka silovana i ubijena na svirep način uz iživljavanja dok čine zlodelo???
Marko
I opet se kao "krucijalni argument" poteže mišljenje Strazbura i EU. To je jedna "vadilica" i laž jer mi pre svega nismo član EU a sasvim realno nećemo ni biti, niti postoji prepreka da zakoni dobiju "eu aromu" ali tek kad ( i ako ) postanemo deo EU. Da se podsetimo, ta ista EU i Strazbur su naredili istragu protiv korupcije, istragu o bebama kidnapovanim u SFRJ i isplatu dnevnica rezervistima. Ništa od toga nije uvaženo i to je najbolji dokaz da se može protiv mišljenja anonimnih birokrata u EU. Njima je ionako najvažnija parada i da nismo deo Ruske Federacije
Marina
Zasto bi se najtezi krimunalci plasili bilo kakve kazne kad je obavezno da imaju dobru, izbalansiranu hranu (kakvu mnogi sobodni gradjani nemaju), ne smeju biti terani da rade, imaju uslove za redovnu higijenu, uslove da uce, da se informisu, da se medjusobno druze ne smeju biti muceni osudom na dozivotni zatvor, a i u zatvoru nisu korisni za drustvo. Kao da su pre zatvora bili korisni pa su slucajno dospeli u zatvor. I, uz sve to, imaju jos mogucnost da prevremeno budu pusteni iz zatvora kada "strucnjaci" procene da nisu vise opasni po drustvo, a oni cim izadju, opet pocine zlocin. Sve to zato sto to kosta drzavu, dok sahrana zrtve tog kriminalca, koja nikada vise nema nikakvu sansu za bilo sta jer je lisena zivota, kosta samo familiju zrtve.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Питао бих душебрижнике, противнике доживотне робије, да ли покојна Тијана Јурић има могућност да се поново уклопи у друштво?
зачуђен
Разумем ставове кварних мизантропа и сулудих филантропа, али се залажем за закон о смртној казни. Свирепи убица, силоватељ жена или мушкараца, педофил који је силовао дете, и слични починитељи најтежих недела, не заслужују живот. Кастрација је суровија и опаснија казна од смрти. Зликовац од 20-30 година старости којег "закон" кастрира и узрокује му полну немоћ мора бити осветољубив. Кад га уштројих, биће мекан ко памук. Шипак. На мах убије адвоката, судију и све живо у домаћинству. Онда сви галамимо и чудом се чудимо. Легло разврата под именом USA (САД) у својој кући нема исте законе. У 33 савезне државе на снази је закон о смртној казни и оне редовно врше егзекуцију над зликовцима. Оно, кад убију црнца или латиноса нема везе и не пише се по новинама. Холивуд често поквари тај утисак па плаче за манијаком (нпр. филм са Пен и Сарандон). Зашто наши мудраци не препишу оштар закон из неке земље која је члан ЕУ да се хвалимо како смо испоштовали све њихове будалаштине?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља