субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:40
10 ПИТАЊА О ОРГАНСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ

Најбоље је оно што је природно

Мада све више људи у Србији схвата значај хране узгајане без хемикалија, многи и даље сматрају да је то помодарство и да су ове намирнице неоправдано вишеструко скупље
Аутор: Александра Мијалковићсубота, 11.05.2019. у 12:00
(Фотографије Пиксабеј)

Када су 1999. године НАТО бомбе са осиромашеним уранијумом засуле Србију, стручњаци су упозорили да ће последице по здравље људи и природу бити несагледиве и дугорочне, ако не и трајне. Загађено земљиште и дубински водотокови, мутиране биљке, малигне промене у генетском материјалу живих организама...

Двадесет година касније, научници су, изгледа, закључили да стање баш и није толико застрашујуће – барем кад је реч о животној средини. Чак се све више говори о „чистим, нетакнутим” пределима у којима се може покренути органска производња. Уместо накнаде за оранице, потоке и шуме уништене за време бомбардовања, добијамо финансијску и саветодавну помоћ за узгајање органске хране, која је све траженија и врло профитабилна роба и на страном и на домаћем тржишту.

Недавно је национално удружење за развој органске производње „Сербија органика” представило прву модерну наменски креирану базу података о овој производњи у нашој земљи, развијену уз подршку Усаидовог Пројекта за конкурентну привреду. Каква је сврха ове базе података, коме је намењена и на шта уопште мислимо кад говоримо о органској производњи, питамо Ивану Симић, генералну секретарку „Сербија органика”.

1. Шта је, у ствари, органска производња, коју углавном поистовећујемо са концептом здраве хране?

То је целовит систем управљања фармама и производњом хране који се ослања на еколошке, то јест природне процесе и супстанце уместо на употребу вештачких средстава и технологија које могу имати неповољне ефекте, а што је уобичајена пракса код конвенционалне пољопривреде. Органска производња је комбинација традиције, иновација и науке од које има користи заједничка животна средина. Органска пољопривреда се заснива на принципима здравља земљишта, биљака, људи, животиња и планете у целини, екологије, одговорног управљања пољопривредом да би се очувало здравље садашњих и будућих генерација и екосистема.

2. Када се први пут помиње узгој органске хране у Србији?

Он је почео још 1989. у јужној Србији, у околини Блаца, захваљујући пословној иницијативи компаније „Ден Јуро”, која је извезла први контигент органског воћа из наше земље 1990. Исте године је Невладина организација „Терас” из Суботице покренула кампању за промовисање органске производње у складу са стандардима Међународне федерације за органску пољопривреду.

3. Какав је њен значај за економију и становништво?

Органску производњу посматрамо у контексту одрживог развоја и зелене економије која чува и унапређује природне ресурсе и човекову средину, а истовремено нуди решења за превазилажење сиромаштва. Она упошљава више радне снаге, развија руралне средине и утиче на смањивање миграција сеоског становништва у градове, па самим тим спречава и деградацију пољопривредног земљишта усред претварања у утрине. Извоз органских производа расте из године у годину, лане је његова вредност била око 27,5 милиона евра, што је пораст за више од шест пута у последњих седам година. Ови подаци су важни и због чињенице да имамо мале површине под овом производњом. Дакле, износ би сигурно био многоструко већи са повећањем тих површина. Тражња за органским производима на међународном тржишту је велика.

4. О коликим површинама и коликом броју произвођача уопште говоримо? Да ли се ти и слични подаци могу наћи у бази података о органској производњи у Србији?

Према нашим подацима, површине под органском производњом су са 5.855 хектара у 2010. години повећане на око 13.500, али обрадивих је само 11.800, што износи мање од пола процента укупних обрадивих површина (0,38 одсто). Број произвођача је у истом периоду повећан са 137 на 6.153. Поменута база, осим података о произвођачима, садржи и оне о прерађивачима, асортиману, количинама и стандардима. Сваки корисник може ту, на једном месту, да нађе све потребне информације за своје пословање, било да је реч о сировинама, могућностима сарадње или трговини.

5. Којим прописима је регулисана органска производња у Србији? Да ли смо се прилагодили стандардима и прописима ЕУ у овој области?

Ова је област прилично хармонизована са регулативом ЕУ. Неусаглашености су врло мале и оне ће се хармонизовати ускоро.

Уређена је Законом о органској производњи, који поред осталог обухвата методе органске производње, контролу и сертификацију производа, обележавање, складиштење, превоз, промет, увоз и извоз. Правилником о контроли и сертификацији ближе се прописују услови које би требало да испуни контролна организација, као и методе органске биљне и сточне производње, технолошке поступке прераде и друго.

6. Како и колико држава улаже у развој домаће органске производње?

Министарство пољопривреде даје директне подстицаје по хектару биљне површине (увећани за 120 одсто у односу на конвенционалну производњу) и по грлу животиња ( увећани за 40 одсто), а такође помаже и трошкове контроле и сертификације, у виду повраћаја од 50 одсто, то јест 65 одсто тих трошкова за произвођаче из подручја са отежаним условима рада у пољопривреди. За органску производњу су важне и мере подстицаја руралног развоја, па органски произвођачи могу да остваре субвенције за набавку пољопривредне механизације, опреме, прерадних капацитета и друго.

7. У којим областима је ова врста производње у Србији најзаступљенија? Колико је данас њено учешће у укупној пољопривреди и учешће органских производа на тржишту Србије? Колики је просек ЕУ?

Војводина је регион са највећим учешћем површина под органском производњом, око 45 одсто, следи регион источне и јужне Србије са 34 одсто. Највећи удео у гајеној површини има воћарство, па житарице. О учешћу органских производа на тржишту код нас не постоје подаци. Нико се тиме не бави. Потрошња органске хране у ЕУ варира од државе до државе, просек је 2016. године био 61 евро по особи, а у целој Европи 41 евро, што је двоструко више него пре десетак година. Швајцарска је у 2017. години имала највиши износ потрошње за органску храну по глави становника – 288 евра, Аустрија 196 евра, Немачка 122, Француска 118 евра. Глобално, европске државе имају највећи удео продаје органске хране у односу на укупни проценат потрошње намирница. Данска има највећи удео потрошње органске хране у свету – 13,3 одсто.

8. Колико је органска храна у нашим радњама скупља од друге, какав је тај однос у другим земљама ЕУ?

Цене органских производа се прилично разликују, у зависности од врсте, од малопродајног места, произвођача... Али се тај распон углавном креће од 50 до 400 одсто у односу на исту робу конвенционално произведену. У земљама ЕУ су органски производи сразмерно јефтинији него код нас, али и тамо то зависи од врсте производа (биљни су генерално јевтинији у односу на животињске), али се не могу поредити ни различите државе у ЕУ.

9. Како потрошачи да буду сигурни да су купили органски производ?

Требало би да обрате пажњу да на амбалажи производа стоји национални лого на ком пише ћириличним писмом „органски производ”. Само такви гарантују да су прошли систем контроле и да су сертификовани у складу са прописима. Једино произвођачи са тим сертификатима имају право да воће, поврће или месо тако декларишу и промовишу. Контролу и сертификацију обављају овлашћене контролне организације. Купци такође имају право да у сваком малопродајном објекту, укључујући и пијацу, затраже на увид копију сертификата, са датумом важења и наведеним производима за које је издат.

10. Да ли је наша јавност довољно упозната са користима од органске производње и органских производа?

У суштини није, и то је нешто на чему „Сербија органика” интезивно ради годинама, мада све већи број грађана постаје свестан значаја здраве исхране у превенцији болести и не жели да једе намирнице са остацима разних агрохемикалија. Ипак, већина потрошача углавном још нема такве информације, многи мисле да је органска храна ствар помодарства. Такође, веома ниска је и јавна свест о позитивном утицају органске пољопривреде и на очување и унапређење природних ресурса и целокупне животне средине.


Коментари2
f9944
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boris
Pomodarstvo sa Zapada. Kakva li je to "neorganska" hrana...
dipl. agronom
Nova moda zapljusnula Srbiju,sa zapadne strane...A cena,prava sitnica,za naivne...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља