субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:40

Ко сме да кредитира грађане, а да није банка

Чак и ако су вас све банке прогласиле кредитно неспособним, постоји начин да добијете позајмицу – али уз камату од скоро 40 одсто
Аутор: Вишња Аранђеловићсреда, 08.05.2019. у 22:55
(Фото EPA/Andy Rain)

Немате плату, немате ни посао, а нема ни пас за шта да вас уједе. Једноставно речено – не испуњавате ни један једини услов како би вам банка одобрила кредит. Не очајавајте, чак и ако су родитељи одбили да вам дају позајмицу, јер постоје фирме за које није битна ваша кредитна способност да би вам позајмиле новац. Потребна је само добра бизнис идеја, попут израде рукотворина или прављења мантија. И да пристанете на позамашну каматну стопу.

Управо је ово рецепт да добијете кредит посредством Агроинвест фонда, упркос чињеници да су вас већ све банке прогласиле кредитно неподобним.

Да ли је реч о доброчинитељима који се упињу да помогну онима са маргине друштва или ће довести до тога да се спустите још коју лествицу ниже?

За читаоца који се обратио „Политици” како би скренуо пажњу на пословање ове организације нема дилеме – на овај начин пољопривредницима, занатлијама, обесправљенима и грађанима који су доведени на сам руб егзистенције „позајмицама се око врата ставља омча коју више никада не могу скинути”.

Иако за сада у Србији кредите могу да дају само банке, ова фирма пронашла је начин да такође нуди позајмице, али уз изузетно високе камате. Грађани који су приморани да траже овакве кредите прво се обраћају Агроинвесту, очекујући одређену суму новца, па пошто саветник запослен у овој фирми да зелено светло, одлази се у партнерску банку. Тек тамо се формално закључује уговор. Тако је врло вероватно да ће вам новац исплатити исти службеник који вас је раније већ одбио, али сада посредник гарантује депозитом да ће позајмљени новац бити и враћен.

У годишњем извештају за 2017. у Агроинвесту су навели да прихватају различите залоге над имовином, пољопривредним машинама, административне залоге над платама и пензијама, али у овој организацији кажу да никада до сада нису дошли у ситуацију да неком одузму, рецимо, стан или трактор. Тренутно имају око 17.000 активних клијената, а колико је оних који нису успели да врате позајмљено – држе у тајности.

– То је политика наше куће, али можемо рећи да је тај проценат изузетно мали – истичу у овом гарантном фонду, који је у нашој земљи присутан од 1999. године.

Због чега су камате за кредите, иначе намењене најсиромашнијима, вишеструко веће од уобичајених?

– У Србији не постоје закони који би нам омогућили да постанемо небанкарска финансијска институција и да ми дајемо кредите. Због тога морамо да имамо посредника, односно банку којој дајемо високе гарантне депозите. Нажалост, наша земља још не познаје микрокредитирање, које је уобичајено у свету, па то прилично поскупљује ове кредите. Уколико би се законска регулатива променила, што је у свом експозеу најавила и премијерка Ана Брнабић, те камате засигурно не би оволике колике су сада – објашњавају у Агроинвесту за наш лист.

Наши саговорници тврде да никакву шансу да добију кредит немају они који седе код куће скрштених руку. А како ствари стоје на терену, има ли будући клијент шансу да врати дуг, процењују саветници Агроинвеста. Они имају и обавезу да их едукују о начинима финансијског пословања.

– Будући да је реч о људима који нису сарађивали са банкама, наши саветници их обучавају, рецимо, како да направе план отплате кредита, или, уколико је реч о пољопривредницима, како да се осигурају од временских непогода… Наш оснивач „Ворлд вижн интернешнал”, иначе једна од највећих хуманитарних организација, не дозвољава да помажемо пословање које подстиче проблематично понашање. У пракси, то значи да не можемо да помажемо отварање кафана или ресторана у којима се служи алкохол – додају наши саговорници.

Једна од банака која сарађује да Агроинвест фондом је Сосијете женерал. У документу који је доступан на интернету, међу понудама позајмица ове банке налази се и готовински кредит посредством Агроинвеста у износу од 20.000 до 500.000 динара. Ову позајмицу могуће је подићи са периодом враћања од три до 36 месеци, али уз камату која износи 36,95 одсто.

У Сосијете женерал банци потврдили су сарадњу са Агроинвестом, наводећи да је реч о „вишегодишњем пројекту којим првенствено омогућавају финансијску инклузију руралне популације која нема приступ стандардним банкарским производима”.

– Овај вид финансирања намењен је у највећој мери самозапосленима, укључујући и она физичка лица која живе од производње и на и изузетно малим пољопривредним газдинствима, који се сви сматрају најризичнијим групама клијената. Њима је традиционално врло ограничена доступност стандардних кредитних понуда или, у одређеним случајевима, немају никакву могућност кредитног задужења у банкама – објашњавају у овој банци и додају да се води рачуна о томе да клијент може да врати одобрена средства у предвиђеном року, па у просеку појединачан кредит износи око 150.000 динара.

На цену кредита, односно на висину каматне стопе, утиче „висока ризичност пласмана, ограничена могућност документовања будућих прихода и отплатне способности клијента, те, последично, знатно оптерећење капитала банака у складу са регулативом”. Једноставније речено – висина камате је толика јер ваш бизнис, посматрано банкарском диоптријом, виде као ризичан, уз то не можете да гарантујете за приходе и не могу да вам поверују да ћете кредит вратити. Али, да би вам одобрили ову врсту позајмице не морате да испуњавате стандардне услове, већ само да у кредитном бироу немате лошу репутацију.

Иако у већ поменутом годишњем извештају Агроинвест група наводи да њихово пословање подржава Народна банка Србије, у овој институцији за „Политику” кажу да нису надлежни да надзиру и предузимају мере према привредним друштвима, већ само према банкама.

А да на питање ли су кроз контролу законитости пословања банака проверавали и уговор са овим фондом у НБС кажу да нису овлашћени да налазе саопштавају јавности, јер се по закону ти подаци штите као тајни.

Закон о банкама давно донет

– Високе каматне стопе постоје и у стандардним понудама банака, где се, рецимо, клијентима нуде кредитне картице чија је камата огромна. Излишно је причати о етици пословања, јер она не постоји – сматра Душан Узелац из финансијског портала „Каматица” и додаје да је закон о банкама неопходно „подмладити”. Актуелни закон донет је још седамдесетих година прошлог века и не познаје чак ни електронско банкарство.


Коментари8
38ca9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
A šta mislite gde živite ???
Vlada
u srbiji je zelenasenje dozvoljeno samo bankama(chf krediti najbolji primer)
mp 1
Po zakonu koji je i dalje vazeci u Srbiji zelenasenje je zabranjeno. Ova firma treba da bude zatvorena a oni u NBS koji zatvaraju oci pred ovim zelenaskim fondom zatvoreni jer koja je obaveza drzavnog sluzbenika? Da su mediji kao sto nisu, ljudi iz struke bi bili pitani kolika kamatna stopa u Srbiji bi bila smatrana zelenaskom, i sta zakon predvidja za ovakve "fondove". Oni u NBS koji su odgovorni ili dali dozvolu za rad ovom fondu bi bili smenjeni. Javno bi bila objavljena njihova imena. Drzava Srbija NE stiti gradjane tj korisnike kredita od zelenasa nego okrece glavu na drugu stranu. Skandalozno !!
Beogradjanin Schwabenländle
Оваква камата би у свакој старој чланици ЕУ довела до затварања банке и хапшења директора. Али у Србији је то легално могуће, шта ћете " Дивљи исток "
Desko
Ko može da zaradi za život i za kamatu od 40%? Koliki prihod treba da "baca" posao koji se radi, da bi se zaradilo za oba? Takvog "malog biznisa" u Srbiji nema!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља