среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

„Мали Хитлер” из првомајског сокака

Кадар у ком Титов пионир, на запрепашћење учитељица салутира у маниру Хитлерјугенда, један је од оних који непогрешиво хвата дух епохе у којој је настала, оцењује историчар др Срђан Цветковић
Аутор: Олга Јанковићчетвртак, 02.05.2019. у 20:27
Малишан грешком поздравља док пренеражене васпитачице реагују (Фото Историјски музеј Панчево)

Панчево – Први мај, 1946. година, центар Панчева. Главна градска улица, свечани дефиле, вијоре се заставе државе и партије, у скоро свакој руци транспарент. Изашли на улице, радници, напредни омладинци, скојевци, народ панчевачки, у најбољим оделима и обавезним шеширoм, ђаци у испегланим белим блузама, народним ношњама – прослава Дана рада у слободи... Свечаним дефилеом се ори, одјекује: „Да нам живи, живи рад...” Документа и фотографске записе препознатљиве иконографије чува панчевачки Архив. Чува и један кадар настао захваљујући oштром оку и хитрој руци незнаног фотографа. Ухваћен је тренутак какав се не памти.

   Пролази процесија пешака, неки су на колима са коњском вучом, а у приколици камионета цела чета припадника панчевачког Партизанског дома. Ту су и учитељице. Поздрављају окупљене, како ко зна и уме... Баш тако... Један малишан (у првом реду, трећи слева) подиже руку увис, испред себе салутирајући у маниру Хитлерјугенда, основаног 1922. године као Јунгштурм Адолфа Хитлера. Објектив хвата баш тај тренутак и пренеражене учитељице, које вероватно „у наставку фотографије” Малог Хитлера прекоревају, а рука је хитро спуштена. Но, трен је већ забележен, за историју...

      Ову „ексклузиву” открио је др Срђан Цветковић и уврстио је у сјајну мултимедијалну изложбу „У име народа – репресија у Србији 1944–1953”, која је путовала Србијом, па стигла и у овдашњи Народни музеј и није прошла незапажено. Тај трен, „обичним” посматрачима је углавном био симпатичан, шаљив и махом изазивао смех, док др Цветковић, на молбу „Политике”, скида слој по слој овог документа, јер се са „историјске фотографије” може штошта ишчитати о „том” времену.

– Ова фотографија са прославе Првог маја 1946. године, коју смо пронашли у фонду Историјског архива Панчева, интересантна је из неколико разлога. Оставља снажан утисак поприлична неписменост оних који су организовали скуп, видљива у низу словних грешака приликом писања паролe. Други ниво је што је неко накнадно претпостављамо после сукоба са Информбироом 1948. прецртао Стаљиново име, из јасних разлога. Име некада идеолошког првосвештеника комуниста, постало је изразито непожељно. Трећи ниво сцене је и најзанимљивији – видно узбуђење учитељица које су приметиле да један од дечака не поздравља на прописан начин већ је подигао руку као на нацистичким слетовима. Стога је ова фотографија једна од оних која непогрешиво хвата дух епохе у којој је настала – објашњава др Срђан Цветковић, виши научни сарадник Института за савремену историју.

   Постоји и парна фотографија овој, која слика другу страну камионета, дупке пуног децом из једне од панчевачких школа, са којег се шаље и порука „Живели Титови пионири, будући градитељи нове Југославије” и у наставку „Живео херој Тито”, такође лоше исписана. Наш саговорник напомиње и да је после Другог светског рата комунистички режим немилице експлоатисао децу и омладину за прославу идеолошких празника (рођендан Јосипа Броза, Први мај, Дан Републике...) и творење Култа личности.

– Идеологија и култ личности су, поред свеприсутне репресије, били основни стубови система. Празници, ритуално прослављани, одменили су традиционалне верске прославе, идеологија постала нова религија, а уличне манифестације, својеврсне „литургије” у славу нових овоземаљских богова – додаје наш саговорник.

    Првих послератних година, први дан маја био je празник победе у рату. Старо и младо радовало се великим делима обнове разрушене земље. Пожутели фотоси из тог времена забележили су и носталгичне призоре заноса када се скандирало Титу, раду и партији – сањана светла будућност, а живело се скромно – на тачкице и под строгом централистичком контролом агитпропа. Највећа и најлепша, са епитетом „величанствена” била је парада у главном граду. Пред зградом дома скупштине дефиловали су ударници, радници, занатлије, земљоделци. Парада је поздрављала и параду су поздрављале стотине хиљада грађана и тако све до 1965. године, када је проређена на сваку пету годину, а војна издвојена из првомајске и померена за 9. мај, Дан победе над фашизмом.


Коментари4
d9f61
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan Stefanovic
Током Тршћанске кризе, Италијани су довикивали преко узавреле линије фронта југословенским комунистима: "Комунисти," а Југословени италијанима: "Фашисти!" У еху се само чуло: "....исти."
Strasno
Meni je strasnije sto je na fotografiji precrtano Staljinovo ime i napisano Tito. Prekrajanje istorije i tajno i javno. Ne ponovilo se.
Borivoje M
odmah posle WWII u celoj evropi se zivelo na tackice, to vecina medija vrlo rado zaboravi da napomene. Stanovnici Londona do 1956 godine nisu mogli da kupe mesa i putera koliko su zeleli vec je kolicna bila racionalizovana, a po selima pri klanju svinja bili su u obavezi da pola mesa predaju drzavi, a samo klanje se izvodilo uz prisustvo policajca (Bobija). Zanos koji autor navodi nije bio iznenadjujuci kad se ima u vidu napredak koji je postojao u svim poljima u tek oslobodjenoj zemlji. Konacno, nije bitno koliko covek u dzepu ima trenutno, vec da li ima perspektivu da dugorocno zaradi i zivi pristojno. A perspektiva je tada bila i vise nego sigurna i dobra. To svi mozemo videti iz istoriskih spisa!
Радован
Оно што je по доласку на власт комуниста "била и више него сигурна перспектива" , последње три деценије се претворила у "светлу и сигурну " садашњост .
Препоручујем 11

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља