четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Данас сахрањујемо Мићу

Мирослав је остао без жене, са двоје мале деце, тек рођеном кћерком и двогодишњим сином. Прекинуо је рукометну каријеру, која је ионако била на заласку. По струци је био водоинсталатер и кренуо је са својим послом. Од Новог Сада и Београда, за послом је стигао до Јекатеринбурга…
Аутор: Горан Антонићсреда, 17.04.2019. у 09:08
Фото Пиксабеј

Тек што смо отворили градилиште у Уфи указала се потреба за једним водоинсталатером. Избор је пао Мирослава који је радио на нашем градилишту у Јекатеринбургу а био је одличан мајстор.

Ми који волимо спорт посебно смо га готивили јер је некада био добар рукометаш. Играо је у зрењанинском „Пролетеру”, југословенском прволигашу. Сви су били задовољни његовим радом а често нам је причао о спортским данима и дружењима са спортистима који су нам били идоли. Био је врхунски спортиста али није имао озбиљнији инострани ангажман. Само шест месеци је играо у Немачкој. Тада се у спорту није много зарађивало. Ни стан није добио, није искористио ни ту локалну популарност.

Ништа материјално није обезбедио од рукомета. Пред одлазак у Немачку супруга му је била у другом стању. Чекали су друго дете. Имала је тежак порођај од чијих последица је убрзо умрла.

Мирослав је остао са двоје мале деце, тек рођеном кћерком и двогодишњим сином. Прекинуо је рукометну каријеру, која је ионако била на заласку. По струци је био водоинсталатер и кренуо је са својим послом. О деци је бринула његова мајка која је живела у Тителу. Он је радио углавном у Београду и Новом Саду. Са децом је проводио викенде. У Русији није радио много, код нас у Јекатеринбургу око годину дана и пре тога у Тјумењу исто толико.

(Фото Пиксабеј)

Након три месеца проведена у Уфи отишао је у Београд да у руској амбасади овери нову радну визу. Када се вратио требало је да му израдимо радну дозволу и морао је да прође лекарски преглед јер је лекарско уверење услов за дозволу. У болници где смо сви контролисали здравље рекли су да има проблем са плућима и да уверење не може добити. Исто су потврдили и у Сочију иако је он тврдио да је на прегледима у Београду било све у реду.

Распитивао се да ли може негде да купи лекарско уверење. Ирина, наш инжењер  понудила се да му помогне. Тражила је да понесе снимак плућа и да заједно оду код лекара да питају за уверење. Кад су се вратили, Ирина је била преплашена, скоро уплакана и рекла је да она не може да га води на онкологију.

Лекар је посумњао да Мирослав има рак на плућима.

Тражио је да иде кући, тврдећи да ће продати стан и да ће се тим новцем лечити. Убедио сам га да одемо одмах код лекара и да ће фирма платити прегледе.

(Фото Пиксабеј)

Био је убеђен да је у питању нешто страшно. У болници су га послали на скенер и лекар је написао да пацијент има туберкулозу. Мирослав је обрадова: „Добро је да немам рак”. Желео да разговарам са лекаром који је то написао. Кад сам му рекао да је ранија дијагноза била нешто другачија он је позвао свог колегу и упутио нас код њега. Рекли смо да је и пре шест месеци у Сочију лекарима било нешто сумњиво. Онколог нас је прекинуо речима: „Ово што ја видим на снимку старије је од годину дана. Пре шест месеци могло је само да буде мање”.

Даље је објашњавао да дијагноза треба тек да се утврди и да још ништа није сигурно. Заказао је да за три дана дођемо код њега поново али је Мирослав био убеђен у лошу дијагнозу и рекао да не може више да чека и да мора хитно у Србију. Исплатили смо му све плате и сви смо дали прилог за за њега. Претпостављало се да ће морати на операцију, да неко време неће моћи да ради и то је била наша помоћ. Сви смо му од срца пожелели и излечење и опоравак, и повратак у Уфу. Карта је била за два дана. Та два дана он је долазио на посао али није радио, углавном је седео код магационера. Тврдио да нема баш никакве тегобе.

Мића се СМС поруком из Србије јавио магационеру са којим је био у контакту и поручио да мора на операцију. Два месеца од одласка није се јављао. Магационер га је позвао и он му је рекао да још чека, да не ради, да има велике трошкове и да је огласио продају стана. После месец дана поново га је позвао и онда је је Мића тражио да му позајми 500 евра, обећавши да да ће вратити кад прода стан. Скупили смо 500 евра и послали а он се захваљивао, плакао и говорио да је операција искључена. За неколико дана почеће хемотерапије.

Добру вест нисмо очекивали, нико није хтео да га зове, али је дошао из Србије један његов колега. Питали смо га да ли зна шта се дешава, он је заплакао рекавши да је много лоше.

Магационер је скупио снаге да га назове. Јавила се његова мајка и молила је да га чешће зове, да га охрабри, тврдила је да се он предао.

(Фото Пиксабеј)

Недуго после тога са његовог броја стигла је СМС порука у којој је писало: Мића је умро!

Кренули смо да скупљамо помоћ његовој породици. Скупили смо мало више од хиљаду евра. Позвао сам његову мајку, изјавио јој саучешће и објаснио сам којим поводом зовем. Захваљивала се и рекла да то бити довољно за сахрану.

Молила је да запослимо његовог сина. Обећао сам да ћу помоћи колико будем могао. Још једном се захвалила и јецајући је рекла: „Данас сахрањујемо Мићу“, онда је завриштала.

Са његовог броја ми је СМС ом потврђено да је новац подигнут.

После неколико месец на нашем градилишту почео је да ради његов син.

Нажалост радио је само три месеца. На живот у Русији требало је навикнути. Он није имао довољно стрпљења и решио је да се врати у Србију.

 

Горан Антонић, Уфа, Русија

 

 

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 

 


Коментари11
4211c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ataševac
sta reci.od sudbine se pobjeci nemoze molim se bogu da nadjem mir.u sebi.tesko mi ide.razmisljam da sve ostavim i odem u neki manastir.mozda.
Nikola
Tuzno... Sa Mikijem sam ziveo zajedno u Ekaterinburgu jedno vreme...U istom onom nesrecnom stanu u kojem je i Djole,drugi kolega preminuo od,kako su lekari tada tvrdili jake infekcije disajnih puteva.Dobar,veseo covek je bio,i cesto se setim njega. Hvala ti na ovaj nacin ostavljas trag o ljudima kojih vise nema medju nama...
Milijana S
Jako potresna prica.
Savo Zivkovic
Mnogi misle da je lako ici po gradilistima sirom svijeta i trpati pare u dzepove. Tezak je to zivot. _Tezak . Divna prica. Da se svako zamisli nad zivotom
Даница Ружић
Дирљиво. Хвала.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља