уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:51
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Кинези воле да возе џипове

Кинези немају појма ни где је ни шта је Србија (обично ме питају да ли је то провинција у Русији) и генерално веома мало знају о Европи. Пиринач је у Кини центар нутриционистичког универзума и служи се у свим агрегатним стањима. Просечна плата у Фошану је око 650 евра. Пристојан смештај може да се нађе за око 130 -170 евра, градски превоз, храна и одећа су јефтини.
Аутор: Милан Лишанчићсреда, 03.04.2019. у 12:03
Стари храм у Фошану (Фото Википедија)

Мастер студије историје на Филозофском у Београду, просек изнад девет, посла на кашичицу, забрана запошљавања и остале „реформе”. Зато реших да „запалим”. У маниру Авија из филма „Снеч”  и уз несебичну помоћ једног доброг човека који живи и ради у Пекингу, ето ме у граду Фошану, провинција Гвандонг, Кина.

Нисам много знао о југу који се по много чему разликује од остатка Кине. Први шок је уследио по слетању. Крај августа, погледам напоље - облачно. Помислих, таман али кад сам изашао вани као да сам упао у паклени лонац - температура 40 степени а влажност плус бесконачно. Живот од априла до децембра без клима уређаја је немогућ.

После климе храна је била следећа испитна станица. Пиринач је логос, отац и мајка, центар нутриционистичког универзума и служи се у свим агрегатним стањима. Тачно је да Кинези једу све из асортимана пилетине, говедине и свињетине. Немасно, неслано, неретко љуто, слаткасто, с обиљем куваног поврћа, али без хлеба, сира, јогурта и још понеких нама нормалних момената у исхрани.

Фошан - седиште компаније "Мидеа" (Фото Викимедија)

Фошан - град светске компаније „Мидеа”, познат је и по фабрикама намештаја, али и као родно место Ипа Мана, учитеља Бруса Лија. Са 7,2 милиона становника четврти је по значају град у провинцији Гвандонг. Стари делови града, са уским улицама окружени су небодерима и резиденцијалним квартовима. Спој историје и 21. века, традиционалног и модерног.

Саобраћајне везе између градова су одличне. Када сам у брзом возу видео да на дисплеју пише 330 км на сат мислио сам да ћемо се убрзо наћи у димензији Икс. Цене карата за метро, речни и поморски саобраћај до Хонгконга и Макаоа су више него приступачне. Гванџоу, вишемилионски огроман град, има 14 линија метроа а цена вожње је од 30 до 154 динара. Шокирао сам се када ми је возач у граду Џухај показао да је цена карте која важи за читаву територију града један јуан (око 15 динара).

Кинези као возачи су трагикомични а нарочито возачи градског превоза (ужас). Али много воле да возе џипове. Неко генерално правило у вожњи је да сви возе свуда.

Стара кинеска кућа у Гвандонгу  (Фото Пиксабеј)

Просечна плата у Фошану је око 650 евра. Пристојан смештај може да се нађе за око 130–170 евра, рачуни, градски превоз, храна и одећа су јефтини, а и остале потрепштине могу да се нађу по веома повољним ценама. Наравно, има и прескупих ствари, па шта вам је воља. Млади брачни пар са просечним платама може веома пристојно да живи. 

У Кини влада генерално начело - купујмо домаће. Кинески брендови су јефтини, нарочито за техничку робу. Стране марке су скупље а неке су и прескупе. Тако, ако желите „самсунг” или „ајфон” правац Хонгконг или Макао.

Иако живимо у ери модерних технологија и комуникација, културолошки је ово ипак „друга планета”. У мањим срединама и даље је сензација када угледају странца. Посебно су занимљиви плави и високи мушкарци и жене, као и брадати мушкарци.

Кантон - модерни небодери симбол нове Кине (Фото Пиксабеј)

Једном приликом смо играли фудбал, странци против кинеске екипе (разбили смо их, немају појма). Када смо се осврнули видели смо да су се људи с децом окупили да виде пет странаца на једном месту у једној екипи а када је Шпанац постигао гол у стилу Инијесте уследиле су громогласне овације.

Када седите у кафани потпуно је нормално да чујете мљацкање. Кинези веома држе радних навика и хигијене. Деца у школи чисте учионице и ходнике. Кад вечерате у ресторану добијете врућу воду и чинију да оперете штапиће и посуде.

Кинези, опет, знају да буду конфузни и заборавни, обично вам нешто кажу у „минут до 12”. Али знају да буду и коректни, пословични и практични. Ако сте стручњак и човек од знања добићете поштовање и саслушаће вас што је за нас из источне Европе, нешто што углавном не добијамо код куће.

Кинези немају појма ни где је, ни шта је Србија (обично ме питају да ли је то провинција у Русији). Генерално веома мало знају о Европи. Кина је сигурна земља за странце, људи су питоми углавном с осмехом и знатижељом желе да ступе у некакву комуникацију са странцима (макар „и рукама и ногама”).

Кинески трамвај из 21. века (Фото Пиксбеј)

Тако смо једно вече Молдавац, Белорус и ја (као у вицу) шетали улицама Фошана и налетели на продавницу у једној уличици где су локалци пекли роштиљ и пили пиво испред локалне продавнице. Одмах су нас позвали да окрећемо пиле и да седнемо с њима. Радња као из 70-их, Мао на зиду, ми седимо на гајбама и наздрављамо. Иако је комуникација била отежана (Белорус зна довољно кинеског), златни пенушави нектар учинио је да се још боље разумемо и заиста сам се осећао као испред „Бедака” (Чачани знају о чему причам).

Кина је огромна земља, пуна различитости, земља у развоју и успону на сваком пољу и веома занимљива за странце. У Европи има доста предрасуда и стереотипа о Кини и Кинезима па је разбијање истих један својеврстан шок на ионако велике културолошке и друге разлике које постоје између наша два „света”.

 

Милан Лишанчић, Фошан, Кина

 

 

 

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 

      


Коментари12
3124c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар
Зашто жене у Америци и Канади воле да возе џипове тј 4 x 4 а мушкарци мини камионе тј трукове? Што се тиче Кинеза и вожње 4 x 4 то има везе са лошом способношћу за вожњу и потреба да буду сигурни у нечему што им то пружа. Код њих постоји и питање престижа па су 4 x 4 статусни симбол.
Данило
Шта је била Кина пре уласка западне технологије и капитала? Хонда, Тојота, Субару, Мазда....нису кинески. Са технологијама иде и загађење ваздуха и свега осталог. Кинези воле и коцку, када уђе у те воде повратка му нема. Кинези такође немају осећај за меру, нити смисла за иновације. Они ће платити стручњака да их нешто научи, када их научи откаче га, али оно што су научили већ застарело....тако да вечито иза Јапана.
Михајло
Народ који је својевремено измислио папир, порцелан, барут, бусолу и штампарску машину нема смисла за иновације?
Препоручујем 74
Mara
Kako plitak komentar i pun predrasuda i neznanja. Ali izrečen sa zapadnjačkih visina, još da je Danilo uspeo o istom trošku da opljune i Ruse, to bi bila prava stvar.
Препоручујем 56
milе sremcica
Похвале за чланак. Кинази су срдачни, гостопримљиви, али се не труде баш са новим познанствима. Скромни су и гледају своја посла. Иначе земља прелепих контраст. Поред свих знаменитости: Забрањеног града, летње палате, највећи утисак (бар за мене) је обилазак Великог Кинеског зида у месту Бадалинг.Земља и народ за дивљење.
Igor
Kinez iz moje zgrade nema dzip , ima bajs i karavan .
Boris
Najbolji tekst iz ove rubrike u poslednjih godinu dana. Najzad bez ispraznih fraza i patetisanja. Bravo
Спаки
И без самохвалисања. Одличан текст, приближио нам је живот обичних људи у Кини
Препоручујем 32

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља