недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Специјална мисија шведског војника у Косовској Митровици

Мој брат Лука са супругом живео је у кућици у Обилићу код Приштине, где је радио у локалној термоелектрани. После повлачења наше војске остао је у кући мислећи да ништа није направио и да им се ништа неће десити....
Аутор: Стеван Драшковићуторак, 26.03.2019. у 15:54
Кфор у Косовској Митровици (Фото Зоран Влашковић)

Пре двадесет година, у време бомбардовања СРЈ 1999. године, живео сам у малом градићу Сандвикен, око 200 километара од Стокхолма. Током бомбардовања имали један клуб који је наслеђен од Југославије у који су ишли Срби и Македонци. Сваке суботе смо ишли у Стокхолм на митинг против бомбардовања на коме су долазили Срби из свих крајева Шведске. Ту је увек неко говорио, понекад Швеђани чланови шведског парламента Риксдаг из партије социјалдемократа или једна наша глумица Јелена Иванишевић као и неки виђенији Срби.

У августу 1999. године случајно сам сазнао да један млади Швеђанин, звао се Леиф иде са шведским контингентом Кфора у оквиру мисије УН на Косово. Нисам познавао тог момка али сам преко једног пријатеља уговорио састанак са њим. Објаснио сам да тамо живи мој брат и каквој је ситуацији и замолио га да у једној коверти понесе писмо и новац моме брату.

Мој брат Лука са супругом живео је у кућици у Обилићу код Приштине, где је радио у локалној термоелектрани. После повлачења наше војске остао је у кући мислећи да ништа није направио и да им се ништа неће десити.

Међутим, само неколико дана после повлачења војске појавиле су се разуларене групе Албанаца које су свашта радиле. Њему су запалили кућу под изговором да су  наводно у другом улазу на тавану пронашли пушку.  

Запаљена српска кућа у Обилићу (Фотодокументација Политике)

Запретили су му да речима: „Имаш 15 минута да избациш најпотребније”. Тако је и било. Братова супруга је млела кафу ручним млином и нешто проговорила када јој је један од албанских насилника отео млин из руку и њиме је ударио у главу. Сва крвава је пала на патос. Изнели су је напоље где су заједно гледали како кров куће гори.

Војници Кфора су то посматрали не чинећи ништа, причао ми је брат. Касније су дошли неки даљи рођаци из Прилужја и на тракторској приколици одвезли то нешто намештаја што је спасено. Чак су и то уз пут шиптарски дечаци покушавали да отму из приколице све док тај рођак није извадио пиштољ. Тек тада су се разбежали.

Брат је са супругом провео у Прилужју десетак дана а онда возом из Косова Поља стигао, прво у Звечан а после у Косовску Митровицу код кћерке која је ту живела са троје деце и чији је муж умро током бомбардовања.

Војници Кфора у Грачаници (Фото Лука Вулетић)

Замолио сам Леифа да однесе новац брату Луки ако му се укаже прилика. Ако не, вратиће ми кад му истекне мандат од 6 месеци. Рекао је да прихвата али да мора да пита старешину и да се сретнемо за недељу дана. Кад смо се поново срели рекао је да је добио дозволу и ја сам му предао отворени коверат. Дао сам му име и адресу и број фиксног телефона од кћерке мог брата у косовској Митровици.

У то време нису радиле телефонске везе уз Шведске и нисам могао да јавим брату да сам му послао писмо и новац.

Шведски контингент војника био је стациониран у Ајвалији, рударском насељу у близини Приштине. Ја сам сазнао шта се десило са мојом пошиљком тек шест месеци касније кад се Леиф вратио у Шведску и испричао ми како је обавио ову специјалну мисију.

Наиме, имали су једну младу Албанку која је радила као преводилац, играла је  рукомет и путовала викендом у разна места по Косову и Метохији. Једном приликом гостовала је у јужној делу Косовске Митровице.

Прелаз преко моста на Ибру (Фото З. Влашковић)

Одатле је телефонирала кћерки мог брата да дође у јужни део града и преузме писмо са 800 марака које сам послао. Кћерка Звездана је ризиковала, прешла преко моста на Ибру, отишла у јужну Митровицу, преузела коверат са новцем, писмом и неким фотографијама и захвалила се тој Албанки.

Тај шведски војник ми је причао да је видео сасвим другу слику на Косову од оне која су им медији и њихови надређени сервирали. Леиф каже да је упознао доста Срба у Грачаници и имао је само речи хвале о њима.

Иако се нисмо познавали није хтео никакву награду или тражио било какву услугу за оно што је учинио. А ни ја, ниједног тренутка, нисам посумњао да ми неће вратити новац ако не успе да га преда у Косовској Митровици.

Стеван Драшковић

 

 

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили.
Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 

 


Коментари13
2e445
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lidija
Ja imam kolegu Njemica koji je bio na Kosovo i da je mišljenja da se borio na pogrešnu stranu da su ih Albanci ostavili na cedilu i da su im Srpskinje žene pomogle u hrani i oduševljen našom Vojskom po spremnosti i hrabrosti
Neko
Ја сам на летовању у Ставросу (Грчка) упознао локалног Грка, момка који је служио на Косову, и коме смо нас 10ак за период летовања постали "велики пријатељи". Одушевљен Србима са Косова, згрожен Албанским криминалцима и њиховим менталитетом. Частио нас је свако вече коктелима у клубу (има један клуб и увек је био пун), возао нас по граду, последњи дан другарици поклонио хаљину коју изабере из његове текстилне кројачке породичне радње... Колико смо само били збуњени његовим гостопримством, упорно смо мислили да ће се нешто лоше догодити, међутим свака част том момку Арису....
svensson
Poznajem jednog Sveda koji je isto isao na Kosovo, kaze da nije bilo Kosova i takvih dnevnica kakvih su bile za njih, nikad ne bi mogao da kupi stan i zavrsi faks bez kredita.
Valdemarr
У Шведској студирање јесте бесплатно (за грађане ЕУ) али студенти су и поред тога приморани да узимају кредите како би плаћали смјештај и живјели. Не сви, додуше.
Препоручујем 14
Јова
@Viperovski Да бесплатно али треба живети и хранити се и одевати за време студија и зато студенти узимају кредите са каматом који се касније морају вратити
Препоручујем 27
Прикажи још одговора
Bozana
A taj nasledjeni klub od Jugoslavije je u Gavleu... A sta Svedjani ili neko drugi misli o nama je skroz nebitno. Bitno je sta mi mislimo o sebi.
Заврам
@Bozana! Меца? Ако човек не цени самога себе, неће ни други да га цене и поштују.
Препоручујем 19
Неко преко
То је ипак Швеђанин.. А какви смо ми.. Дошао сам у данску и седим тако у неком нашем друштву, један наш прича сав пун србства како није хтео ићи као војник са данским контигентом на Косово 2000-те мислим, иако би више био као преводиоц, и чак неби носио ни своје име.. Каже ко их јебе, нећу да им служим, отишао неки Бошњак.. Ја га питам да ниси рођен овде и да незнаш дански, дали би волео и веровао више да ти преводи Србин или Бошњак.. Много је таквих било који су одбили а могли су како тако презентовати тај народ доле

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља