уторак, 18.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:18

Жуте лубенице – производња домаћа, а семе са Тајланда

Враћају се старе, готово заборављене сорте. – Лубенице са жутим језгром узгајају се на њивама наших произвођача. – Муштеријама прија слађи укус асвиђа им се и боја
Аутор: А. Јовановићпетак, 14.07.2017. у 22:20
(Фото Делез)

Жутa са црвеним срцем, црна без семенки, или можда бесемена за уживање у укусу без много „муке” око чишћења, мини или зелена са жутим срцем...

Ово су само неке врсте лубеница које се ових дана могу пазарити у продавницама чешће него на пијацама. Ове сезоне бостан у боји постао је прави хит. Те старе, готово заборављене сорте узгајале су се на овим просторима од давнина, нарочито на Медитерану.

Најслађа је, несумњиво, кажу потрошачи, такозвана шарена лубеница, популарна „краљица сласти”. У претходних неколико деценија она је преузела вођство на тржишту над црном лубеницом. Она је отпорна на временске услове и болести. Лако се узгаја, има дебљу кору и даје већи принос, што произвођачима највише иде у прилог.

Црна лубеница у ствари има тамнозелену боју коре и тако се зове да би је од шарене, најпродаваније сорте, разликовали потрошачи. Она је, према речима продаваца са пијаца, права лубеница. Сеје се из семена, има танку кору, ситне и малобројне семенке, а меснато срце обухвата око 80 одсто плода.

Муштерије су у последње време почеле да траже нешто другачије. Жуте лубенице егзотичног изгледа погодне су за декорацију, а како би испунили жеље купаца неки произвођачи решили су да покрену производњу жутог бостана са црвеним срцем и шареног са жутим језгром. Оне имају танку кору и мало семена. Укус жутог језгра подсећа на укус диње, изузетно су слатке и љубитељи лубеница кажу да је то савршена комбинација. Семе за садњу ове две врсте лубеница углавном се увози са Тајланда и из Холандије, нешто је скупље од стандардног семена па је и цена ових сласних плодова нешто виша.

– Жуте лубенице углавном се продају у радњама „Делез Србија”. Ове сорте узгајају искључиво домаћи произвођачи. Породица Блануша из Ашање у општини Пећинци за нас производи разне врсте лубеница и диња на простору од око 100 хектара. Ове специјалне врсте постале су популарне последње две године, али оне се гаје од давнина – кажу у компанији „Делез” и очекују да ће се продаја ове сезоне удвостручити у односу на прошлу. Како је лето веома топло, па само време погодује свим врстама бостана, сласт је неизоставна и код посебних сорти. Бројним купцима, који су у недоумици да ли да пазаре жуту лубеницу јер нису сигурни у њен укус, превагне њихова величина. Жуте лубенице теже око пет, шест килограма и сасвим су довољне за породице које воле да се засладе мањом количином. Из компаније „Делез” најављују и нове производе са плантаже породице Блануша – диња са укусом лимуна.

На престоничким пијацама „краљица сласти” кошта од 20 динара по килограму па до 35, док је црна лубеница око 35, 40 динара. Жути бостан, било да је са црвеним или жутим „месом”, на снижењу у неким трговинским ланцима кошта од 45 динара по сниженој до 95 по редовној цени. Има га и на пијацама, али нешто мање.

Чаша малина као лубеница

Пијаце ових дана обилују бојама, мирисима и укусима. Има ту за сваког по нешто. Цене су као и увек шаролике, али сезонско воће може се пазарити по релативно повољним ценама. Најповољније су брескве и нектарине чија се цена креће од 30 до 100 динара по килограму, односно од 70 до 100 у зависности од сорте. Домаћице које реше да праве џем, слатко или компот од кајсија наћи ће ову воћку по цени од 30 динара за нешто ситније плодове до 70 за оне крупније. И цена шљиве зависи од сорте па се тако на тезгама може пазарити за 70 до 100 динара. „Слатке као мед”, кажу за диње пијачни продавци, чија је цена од 25 до 40 динара по килограму. Малине и купине овог лета су, према речима суграђана, веома скупе. Кажу, за пола килограма малина или купина у чаши, које купе за 180 односно 150 динара, могу да почасте целу породицу великом лубеницом. 


Коментари1
d4423
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Snežan
Poštovani prijatelji. Prošetajte malo Vojvodinom (Banat uz Dunav) i naći ćete žutu lubenicu sa crnim semenom. zar je bilo potrebno sa Tajlanda donositi seme. Ja imam više od 60 godina, a moj deka je imao veliki bostan uz Dunav. Imao je žute lubenice, koje su bile slatke, sa crnim semenom. Mi deca smo ih najviše voleli. Jedemo tikvaste lubenice, grozan paradajz koji ima tvrdo belo "srce", nema ukusa. Jedemo kjsije koje su tvdre, i ne mogu stajanjem da omekšaju. Mislim da ne zaslužujemo ovu divnu zemlju na kojoj smo nastanjeni, gde i dugme može da nikne ako ga zasadimo. Zagađujemo je pesticidima da plod bude veći . Hoću da vam kažem jednu prostu činjenicu. Moj deda Duša je imao prosečnu kuću u ušeronm vojvođanskom selu. U zadnjoj bašti boranija, grašak, zelen, paprika, paradajz, maline, ogrozd. Na imanju van sela vinograd, bostan, vinogradske breskve, višnje, trešnje , kajsije, kukuruz, zito. Od životinja dva konja, 2 krave, pačići, kokoške, svinje, ćurke. Jedna porodica, organizovano.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља