уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:22
СА ФИЛМСКЕ ТРАКЕ

„Ограде” неће чинити Оскаре „сувише белим”

Ниједан афроамерички глумац 2016. није био номинован за награде Америчке филмске академије, што би сада могла да промени драма у режији Дензела Вошингтона
Аутор: Иван Аранђеловићнедеља, 22.01.2017. у 22:00
Дензел Вошингтон и Вајола Дејвис у филму „Ограде” (Фото „Парамоунт”)

Уз Леонарда Дикаприја, који је 2016. коначно освојио Оскара за главну улогу, за „Повратника” Алехандра Гонзалеса Ињаритуа, и проглашење драме „Под лупом” за најбољи филм, прошлогодишња додела награда Америчке филмске академије остала је упамћена по томе што су Оскари постали „сувише бели”.

По објављивању 20 номинованих за Оскара у глумачким категоријама, закључак је био – сви су бели уметници. Уз позив на бојкот доделе неких аутора, предвођених Вилом Смитом и Спајком Лијем, због „белих” Оскара створена је криза у Америчкој филмској академији.

Лист „Верајети” је тада у уводнику тврдио да цео Холивуд, од филмских студија до медија, има део одговорности због недостатка разноликости међу ауторима и филмовима.

Номинације за глумце у филмовима „Месечина” и „Скривене фигуре”
Овогодишњи Оскари неће бити „бели” и због „Месечнине”, недавно награђене „Златним глобусом” за најбољи филм у жанру драме, о одрастању Афроамериканца који се бори да искаже своју сексуалност. Многи у овом филму Берија Џенкинса виде главног конкурента хит филму, мјузиклу „Ла ла ленд”, као и могућност да његови глумци Махершала Али и Наоми Харис буду номиновани за епизодне улоге.
Номинацији у истој категорији се нада и Октавија Спенсер за „Скривене фигуре”, о три жене афроамеричког порекла које су 1962. године дале велики допринос остварењу Насиног пројекта слања Џона Глена у орбиту.

На крају се огласила председница академије Афроамериканка Черил Бун Ајзакс рекавши да ће удвостручити број жена и представника мањина међу номинованим ауторима за Оскара до 2020. године.

А да ове године Оскари не буду сувише „бели”, побринуо се Дензел Вошингтон (62) вративши се у редитељску столицу са филмом „Ограде”, адаптацијом истоименог позоришног комада Августа Вилсона, који је освојио Пулицерову награду за најбољу драму.

Овај двоструки оскаровац, награђен за епизоду у „Слави” и главну улогу у „Дану обуке” игра лик Троја, афроамеричког радника који се бори да преживи у ери расне сегрегације педесетих година прошлог века.

Шарм избија из Троја, ђубретара из Питсбурга. Он прича о животу и изгубљеним приликама, јер зна шта значи – губити. Иако бејзбол играч са великим потенцијалом, никада није доспео до прве лиге. Уместо тога, он спаја крај с крајем.

Оно што му недостаје у спољном свету надокнађује код куће где суверено влада, увек подсећајући чланове породице ко је главни, а његов однос са најмлађим сином Коријем је у најмању руку – напет.

Због свега приказаног у филму „Ограде”, многи сматрају да је Вошингтону загарантована номинација за Оскара за главну улогу јер његов приказ Троја открива расне поделе у САД средином 20. века.

Дензел Вошингтон је оценио да филм „Ограде” и његови ликови превазилазе расу:

„Теме овог филма и драме су универзалне. Оне су веће од боје коже, обраћају се мужевима и женама, очевима и синовима, мајкама и синовима.”

Глумац је додао да се исто односи на јунака ког је одиграо. Њега не дефинише боја коже, већ нешто у дубини његове психе.

Глумац, продуцент и редитељ Вошингтон доделио је главну женску улогу колегиници Вајоли Дејвис, звезди филмова „Сумња” и „Служавке”, за које је била номинована за Оскара.

Она је одиграла Роуз, Тројеву жену и ослонца, и „Ограде” су јој донеле награду „Златни Глобус” за епизодну улогу.

Многи амерички критичари управо њу виде као сигурни глумачки тип за предстојећу доделу Оскара чије ће номинације бити саопштене у уторак.


Коментари3
53492
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган
Баш ме брига за Америку. Kакво је стање код нас? Још горе. Они, тамо преко баре, глуме некакву расну једнакост и поштовање грађанских права, а код нас је важна партијско увлакачка припадност. Пролазе, у свим сферама, углавном најгори муфљузи.
Zoran Markovic
Ma da. Tako i treba - svake trece godine da afro-amerikanac dobije oskara, svake cetvrte kinez ili japanac, a svake pete peder, lezbejka ili transseksualac. Nije bitno ko je bolji, ko je kako odigrao ulogu, bitna je boja koze. I ako se desi da te godine kada je red na kineza - nema uloga sa kineskim glumcima, onda se Oskar i ne dodelkjuje. To je americka pravda. Nije bitan kvalitet, vec boja koze ili kako se ko (s kim) ponasa u krevetu. Da, umalo da zaboravim i Jevreje - oni treba da dobiju oskar svake seste godine. A ako nema kandidata, neka daju Oskar Vudi alenu. Nije bitno za koji film, vazno je da Oskar ide u pravu zajednicu. I ko te pita za glumu. "This is America Today - Let God help them."
Lajavi
Politička korektnost polako dobija status tihog ubice u socijalnim odnosima SAD. Poput dijabetesa, uvlači se u sve pore američkog društva i polako uništava kvalitet. To je svakako bitan razlog zbog kojega američki filmovi postaju sve prazniji i dosadniji. Nebitno da li su crni ili beli, isto je to...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља